Poniženja i uvozni suzavac: Živimo u najgorim vremenima

Duška Jovanić važi za jedno od zaštitnih lica Beograda, njenog rodnog grada. Njena duga karijera ju je odvela u različite avanture, a ona je ovako opisala najbolji period svog života:

- Tek sam sada shvatila da mi je bilo najbolje onda kada sam mislila da mi se ništa gore ne može desiti. Dok sam bauljala po mestima u kojima je neko zanimljiv živeo ili je makar umro. Preskakala žive ograde i virila kroz ključaonice svih koji su imali zanimljive biografije, ali ne i vremena i živaca da ih sami napišu. Voajerisala sam i prčkala po tuđim sudbinama, u najboljoj nameri i s najlepšim sećanjem - okrila je novinarka.

Upitana da se osvrne na život u Srbiji devedesetih i danas, ona je napomenula da ne vidi preveliku razliku.

- Već 30 godina živim u najgorim vremenima. Sad sam na prinudnom i neplaćenom odmoru od tog divnog posla. Izgleda da je ovaj surovi cirkus tek razapeo trapez iznad savršeno nameštenog kadra naše instagram stvarnosti. Devedestih sam se pravila mnogo hrabra i pametna i ulazila tamo odakle se ne izlazi - rekla je Duška.

Na pitanje da li je sa godinama postala uspela da "savlada" svoju senzitivnost, Jovanić je napomenula da joj to nije pošlo za rukom.

- Pripadam generaciji koja je prohodala na minskom polju poniženja, uvreda i uvoznog suzavca. I inače nisam pozitivna, ni kada je to loš znak. Uvek mi je bilo teško da progutam sreću. Nekako mi zapne u grlu i neće da siđe. Može to i nežnije, znam, ali me je jednom u životu nagazio lajfkouč. Nije se dobro završilo - zaključila je ona.