Muž Bobane Veličković: Živim u košmaru, tuga i bol su veliki

U prvom intervjuu nakon Bobanine smrti, za magazin "Gloria", Miroslav otkriva da još uvek nije svestan šta mu se dogodilo i da se trudi da bude jak zbog sina Vukašina.

- Ne umem da objasnim sve ovo. Trudim se da je sačuvam u sećanju i da tu ljubav usmerim ka detetu, da ga pripremim za sve. To je jedini cilj koji imam. U ovom periodu još uvek nisam psihički stabilan. Lome me bes, tuga, osećanja su mi pomešana. Mesec dana živim u košmaru, nisam bio svestan šta se dešava. Svakog dana sam se nadao da ću čuti makar jednu lepu stvar od doktora, a onda se dogodilo ono najgore. I dalje nisam svestan, imam utisak kao da je ona na nekom putovanju - ispričao je Miroslav za pomnuti magazin.

Kada je zbog posledica eklampsije, najteže i najopasnije bolesti tokom drugog stanja, pala u komu, Miroslav se svakog dana nadao da će dobiti poziv i obaveštenje da se Bobana probudila.

- Neprestano su mi davali informacije da joj je stanje jako teško, da prognoze nisu dobre, ali sam se nadao jer je bila veliki borac. Tog kobnog dana zazvonio je telefon i kad sam video da je pozivni broj 011, ne mogu da vam opišem kako sam se osećao. Moj mozak nije mogao da prihvati tu informaciju. Pozvao sam sestru koja je pitala: "Ko ti je to javio?", jer su svi krenuli ka meni da mi saopšte. Ja jedini nisam znao da sam je izgubio. Mislim da je prva saznala Jasna Šekarić. Posle toga se ničega ne sećam.

Rukometni trener priznaje da i danas živi u nekakvom magnovenju i da pokušava da se sabere samo zbog sina.

- Nemam odgovor na pitanje kako sam. Ne bežim od ljudi, ali se sklanjam. Potrebno mi je da se stabilizujem, trebaju mi samo bliski ljudi. Bobanini roditelji su tu, kao i sestra, moja mama takođe. Svi oni mi pomažu oko Vukašina. Svi smo u lošem stanju, ali zbog njega se trudimo. Još uvek ne mogu da vodim računa o detetu. Sa dvadeset godina su ruke počele da mi drhte, sada je taj problem još izraženiji. Čim se stabilizujem, maksimalno ću se posvetiti sinu. Polako i krećem. Dobio sam terapiju i ja se pola stvari ne sećam. Prestao sam da uzimam lekove, popijem nešto za spavanje i idem na razgovore kod psihijatra kako bih mogao da se borim sa svime. Na sve gledam kao da je ona tu. Tuga i bol su mnogo veliki. Nekad sam jako besan, imam utisak da me je ostavila. To su neke neobjašnjive stvari koje se dešavaju u mozgu. Dala mi je poslednji poklon, Vukašina, i on će znati ko mu je bila mama - ispričao je Miroslav za "Gloriju".

Nakon porođaja, Bobana je jednom videla sina.

- Pozvala me je tada i rekla da Vukašin ima moju špicastu glavu, a kosu na nju.

Kada ju je upoznao 2011, Miroslav se zaljubio na prvi pogled i godinu dana kasnije ju je zaprosio. 23. jula bi proslavljali devetu godišnjicu zajedništva. 

- Naš odnos je uvek bio pun poverenja. Nikad nismo imali svađe, uvek smo funkcionisali savršeno. Ni razdvojenost u trajanju od 20 dana, koja se često dešavala zbog njenih takmičenja, nije uspevala da nas slomi. Nakon Bobaninog povratka iz Londona sa Olimpijskih igara, dogovorili smo se da odemo u banju Ždrelo, jer smo voleli tamo da boravimo. Zaprosio sam je na veoma smotan način, u sobi. Hteo sam da sakrijem šta nameravam, ali pošto je shvatila sve, moj plan nije uspeo. Tada smo se mnogo smejali - ispričao je neutešni Miroslav.