Lena Kovačević: Obrade su velika zamka

Muzičarka Lena Kovačević pauzu između nastupa koristi da više vremena provodi sa porodicom. Nedavno je uživala na Crnogorskom primorju, a kako mere u suzbijanju aktuelne pandemije popuštaju, i Lena polako pravi planove za koncerte aktivnosti. Nedavno je objavila singl “Crni leptir”, planira duet sa Eminom Jahović, ali i da njen dugoočekivani album “Cafe” napokon bude objavljen. Uskoro kreću i nastupi, a čak dva imaće u septembru u Crnoj Gori, u kompleksu Luštica Bay.

Iako je završila džez akademiju, a njeni počeci upravo se vežu za ovaj žanr, numera “Cafe” po kojoj će njen četvrti studijski album nositi ime doživeo je uspeh širom sveta. Lena je pokazala da muzika nema granice, pa se tako njena muzika sluša u Francuskoj, Turskoj, Egiptu, Alžiru...

- Na ovom albumu imaćemo zapravo skup svih singlova od 2017. godine kada je izašao “Kafe”, pa do novih pesama, još ukupno dve koje treba da izađu do jeseni. Bio je plan da album bude objavljen prošle godine, ali smo napravili pauzu zbog svih događanja. Želela sam da ga promovišem kako treba. Ipak, muziku sam snimala i nastavila da radim bez obzira na pandemiju - kaže Lena Kovačević.

Iako se danas muzika mnogo više gleda nego sluša, a zbog hiperprodukcije “hitovi” traju mesec, dva, to nije bio slučaj sa numerom “Cafe”. Već godinama se vrti na radio-stanicama, osvajala je top liste, doživela razne remikse, čak i francusku verziju. Znači li to da imate u planu da osvajate i inostrano tržište?

- Presrećna sam zbog činjenice da se i “Cafe” i “Požuri”, a sada već i obrada pesme “Leto” emituju u inostranstvu. Numera “Požuri” se emituje na radiju nacionalne frekvencije u Turskoj, između pesama LP i Ejmi Vajnhaus, na našem jeziku, to je za mene ostvarenje nekih mojih snova kad sam počela da se bavim muzikom.

Vaše pesme su mešavina više žanrova - popa, džeza, soula... Od početka gradite prepoznatljiv stil, a koliko je teško naći numeru koja se uklapa u to što radite i zašto više i sami ne pišete pesme?

- Mnogo volim da pišem muziku i tekstove i za svoju dušu, to zaista radim. Nekoliko pesama sam pisala i za kolege. Moj stil je daleko od komercijalnog - radijskog kad pišem za sebe. Zato mnogo više volim da se prepuštam autorima koji kada stvaraju - misle na radijsku publiku, a pri tom poznaju moj vokal i stil. Nisam sujetan muzičar i uživam u svačijem talentu, a moj je verovatno da prepoznam emociju onoga što je autor hteo da napiše. Pravi tim ljudi je ono što pokreće ovaj naš posao u pravcu u kom treba.

Da li se još tada, dok ste sarađivali sa Bajagom rodila ideja da obradite njegove pesme?

- Volim njegove tekstove odavno, a s obzirom na to da smo brzo počeli da sviramo širom regiona, pomislila sam koliko bi bilo lepo publici dati muziku koju poznaju i vole iz nekog novog ugla. Moji muzičari i ja delimo istu strast prema obradama i domaćim i stranim.

Da li je obraditi hitove koje publika voli i pjeva godinama nekad mač sa dvije oštrice, jer ih uvijek upoređuje sa originalom?

- To je ogromna zamka, jer prirodno, uvek nešto poredimo sa originalom. Međutim, takve zamke se izbegnu dijametralno različitim aranžmanom i stilom, i onda zaista nema prostora poređenju. Tako je i sa pesmom “Leto je”. Mnogo volim tu obradu i toliko sam srećna što imamo podatke da se emituje čak u Egiptu.

Iako ste studirali džez i pevali na početku karijere, danas Vas svrstavaju u pop pevačice. Koji je bio prelomni trenutak da napravite taj prelaz?

- Sa singlom “Cafe” zapravo, gde se desio miks i popa i neke šansone, ali i činjenicom da je sledila pesma “Dubine” koja zapravo vuče i na R&B. Na koncertima izvodim i singlove sa radija, ali i albume koji su rađeni u nekoliko tiraža, i mada se ne smatraju toliko komercijalnim, oni su zapravo pokrenuli moju priču. Uvek će to biti muzika koja nije za široke mase i tako treba da bude, kao i klasična muzika koju sam učila. To je prirodno.

Do skoro odseci za džez muziku nisu postojali na akademijama kod nas, pa su mladi ljudi, poput Vas, morali znanje da usavršavaju u inostranstvu?

- Nikad nije bilo lako baviti se umetničkom muzikom, pogotovo ne na ovim podnebljima, ali preživela je muzika i preživeli su muzičari koji je vole. Od te ljubavi ne može ništa čoveka da udalji.

Jeste li i sami razmišljali da se angažujete kao pedagog, i svoje znanje prenesete na mlađe generacije?

- Jednog dana, daće Bog. Danas sa porodicom i obavezama i ambicijama i snovima koje imam, ne uspevam da postignem. Jednog dana... Mnogo volim da pišem muziku i tekstove i za svoju dušu, to zaista radim. Nekoliko pesama sam pisala i za kolege. Moj stil je daleko od komercijalnog - radijskog kad pišem za sebe. Zato mnogo više volim da se prepuštam autorima koji kada stvaraju - misle na radijsku publiku - zaključila je Lena Kovačević u intervjuu za "Vijesti".