Kralj romske muzike: Branili mu da peva, on terao inat

Iako naziv Ciganin ponekad nosi pejorativan smisao, Bajramović je o sebi rado govorio kao o Ciganinu. Posle svog slavnog, prvog koncerta u beogradskom Domu sindikata, krajem sedamdesetih, rekao je izvesnom novinaru: "Četrdeset i kusur godina sam Ciganin, a tek dve-tri Rom, pa piši - Ciganin."

U devetnaestoj je, zbog ljubavi, pobegao iz vojske, pa je kao dezerter, osuđen na tri godine zatvora na Golom otoku. Iako je u javnosti prihvaćen kao dobar čovek, neki ocenjuju da je bio bolji drug, nego suprug i otac. Bio je oženjen Milicom, sa kojom je živeo u Nišu i imao četiri ćerke.

Snimio je 20 albuma i oko pedeset singlova, a napisao je i komponovao više od sedamsto pesama. Njegovi obožavaoci ga opisuju kao izvanrednog pevača vrhunskog kvaliteta, "pevača iz srca i duše". O kvalitetu njegovih pesama donekle govori i činjenica da je njegovo izvođenje pesme "Đelem, đelem" izabrano za himnu svih Roma sveta.Pevanjem je počeo da se bavi za vreme izdržavanja zatvorske kazne, kada je u zatvoru osnovao džez orkestar. Po povratku u Niš, pevao je u tamošnjem kulturno-umetničkom društvu koje je nosilo ime po jedinom romskom narodnom heroju, a kada je ono preimenovano u KUD "Rom", otišao je da peva po krčmama u zabačenim bosanskim planinskim mestima. To preimenovanje doživeo je kao ličnu uvredu.

U to vreme nije uspeo da nađe izdavačku kuću za snimanje svoje muzike u Srbiji i zbog toga svoja dela izdaje u Sloveniji, za Produkciju gramofonskih ploča RTV Ljubljana. Ali, ugovor koji je potpisao sa tom kućom bio je izuzetno nepovoljan, jer je od dva albuma izdata u ogromnom tiražu dobio zanemarivo malo novca. Tek tada se u javnosti saznalo da je Bajramović zapravo bio nepismen i da je to jedan od osnovnih razloga potpisivanja nepovoljnih ugovora.Kasnije je često nastupao s muzičkim sastavom "Crna Mamba". Sa njima je sarađivao gotovo dve decenije.

Na lični poziv Nehrua i Indire Gandi nastupao je u Indiji, gde je zvanično proglašen za Kralja romske muzike.

Početkom osamdesetih godina ustanovljeno je da ima zloćudne polipe na glasnim žicama. Operisan je, a lekari su mu zabranili da se ubuduće bavi pevanjem. Ipak, samo desetak dana posle vrlo komplikovane operacije, održao je solistički koncert. "Bez pesme ne mogu". I pored već teške bolesti, nastupao je na Međunarodnom džez festivalu-Nišvil u Nišu 2005. godine.Magazin "Time" ga je proglasio za jednog od deset najvećih bluz pevača na svetu.

Iako niko nikada nije uspeo da ga spakuje u neki žanrovski pravac, smatrali su ga sirovim genetskim bluzerom, što je u potpunost oslikavalo njegov život.

Na početku karijere kupio je bele cipele, jer to znači da više ne gazi po blatu, a onda je periodično sticao i gubio bogatstva. Jedne nedelje naručivao bi dijamantske zube umesto standardnih, zlatnih, a već sledeće pevao na svadbi upola cene kako bi otplatio kockarski dug. Barbut, popularna robijaška kockarska igra, kao i rakija, bili su njegov lični pakao bez kog, izvesno je, Šabanove pesme uopšte ne bi toliko bolele, a njegov život ne bi bio bluz.

Preminuo je 8. juna 2008. godine, u 73. godini života u niškom kliničkom centru od posledica infarkta, piše "Jugonostalgija".