Najveća muljaža u istoriji muzike: Istina šokirala svet

Nezavisno od toga, pričali mi o Bobu Dilanu ili Oliveru Dragojeviću, svakom slušaocu, bio on toga svestan ili ne, oduvek je daleko bitnija autentičnost. Oliverove pesme često su prepevavali objektivno bolji pevači, ali te izvedbe nikada nisu mogle da se približe originalu. Iako ih nije napisao, dao im je "ono nešto" i učinio ih svojima.

Što se konfekcijske pop muzike tiče, oduvek se radilo o kombinaciji angažmana vojske talentovanih autora, studijskih trikova i vizuelnog identiteta, ali na kraju dana, autentičnost je i dalje bila ključna.

To nikada nije bilo jasnije nego u slučaju nemačke pop grupe Mili Vanili koja se krajem 1990. našla u velikim problemima kad je njihov producent Frank Farian otkrio da velike zvezde uopšte nisu otpevale nijednu notu na svom multiplatinastom debi albumu iz 1989. Girl You Know It's True.

Mnogi su sumnjali, ali bio je to veliki šok

Iako su mnogi fanovi i ranije nanjušili da postoji nešto sumnjivo u Robu Pilatusu i Fabu Morvanu koji su u intervjuima imali snažne evropske naglaske koji su u potpunosti nestajali u pesmama. Ipak, većina ljudi se iznenadila. Istog trenutka su im oduzeti Gremiji, a usledile su i tužbe prevarenih fanova.

Bez ikakve sumnje, Rob i Fab dele krivicu za prevaru, ali kad se slegla prašina, postalo je kristalno jasno da su Mili Vanili postali žrtveno jagnje za nešto što je bila uobičajena praksa u pop industriji.

Na primer, u isto vreme dens-pop grupa Blek Boks C+C Mjuzik Faktori uhvaćene su u identičnoj laži, a "istinoljubivi" Farian ne samo da je glavni krivac za ono što se dogodilo članovima grupe već je istu stvar radio još sedamdesetih.

Naime, Farian je iskusni muzičar i majstor marketinga koji je oduvek bio svestan moći imidža, pogodio je "u centar" s nemačkom disko grupom Boni M. koju je predvodilo četvoro karipskih izvođača, ali u stvarnosti vokale za njihov debi album je snimio Farian i samo izabrao četvoro atraktivnih ljudi koji će pozirati i zevati na plejbek.

Rob i Fab bili su mladi, naivni, atraktivni i gladni slave, a Farian je to odlučio da unovči.

Nisu znali u šta se upuštaju

Rob je rođen u Njujorku, ali kao dete crnog američkog vojnika i belkinje iz Nemačke prvih nekoliko godina proveo je u bavarskom sirotištu. Kada je usvojen sa četiri godine, život je nastavio u Munhenu gde se zbog rasizma osećao izolovano pa je beg od surove stvarnosti pronašao u muzici i plesu. Kada je upoznao Faba, rođenog u Parizu, pronašao je osobu s kojom deli interesovanja i životna iskustva.

- Kliknuli smo. Možda zato što smo obojica crnci koji su odrasli u stranim gradovima u kojima nema puno crnih ljudi - rekao je 1989. Rob za Los Angeles Times.

Njihovi počeci bili su na minhenskoj klupskoj sceni, a s vremenom su počeli da eksperimentišu s muzikom u studijima gde su sarađivali s muzičarima povezanim s Farianom, a posle nekog vremena on ih je primetio i prepoznao priliku.

Ovde dolazi najzanimljiviji deo priče jer ih je Farian pozvao u studio i potpisao ih, a pitanje je jesu li Rob i Fab znali u šta se upuštaju.

- Ušetali smo u zamku, ne znajući da se radi o zamci - rekao je Fab u razgovoru za VLADTV. Njegova verzija događaja je da su ugovor potpisali ne znajući da će samo otvarati usta na plejbek. Želeli su da pevaju, a Farian je u početku pustio instrumental pesme koja će ih proslaviti. Ono što nisu znali je da je Farian već snimio vokale s profesionalnim pevačima.

Nikada nisu trebali da postanu zvezde

Do trenutka kad su saznali istinu, obojica su već potrošila avans na novu odeću i ekstenzije po kojima su bili prepoznatljivi. Bili su dužni Farianu i nisu mogli da raskinu ugovor sve dok mu ne vrate novac.

Međutim, jednom kad je grupa postala popularna, a u priču se uplele devojke, droga i novac, zaključili su da to i nije obavezno loša stvar.

Farian je pak tvrdio da Rob i Fab nikada nisu trebali da postanu zvezde: "Nikada nisam čuo da neko peva loše kao Rob. Želeli su da pevaju i pišu pesme, ali to se nije dogodilo. Umesto toga, odlazili su u klubove gde bi ostajali do jutra i spavali po ceo dan. Zapravo, partijanje je bilo sve što su radili. Neko ko tako živi ne može da pravi kvalitetnu muziku."

U Farianovu obranu, ni on sam nije znao da će Mili Vanili postati globalni hit: "Bila je to suluda ideja. Mislio sam da će se to puštati isključivo u diskotekama i klubovima."Ali mešavina popa, R&B-ja i hip-hopa bila je savršena za tu eru i grupa je nadrasla sva očekivanja".

Girl You Know It's True je dogurala do prvog mesta top liste u Nemačkoj, a grupa je posle toga potpisala i ugovor s Arista Recordsom u SAD-u.

sledilo je još pet hitova koji su dogurali do vrha Billboardove liste, a debi album dogurao je do šesterostrukog platinastog izdanja u Americi sa šest miliona prodatih primeraka širom sveta.

Početak kraja

Rob i Fab sve su teže živeli s ovom tajnom. U junu 1989. usred nastupa pokvarila im se traka s vokalima, a posramljeni izvođači samo su zbrisali s pozornice. Iako se to nije negativno odrazilo na njihove karijere, Rob je taj slučaj kasnije nazvao početkom kraja.

Postajali su sve svesniji da je pitanje vremena kad će ih neko razotkriti pa su od Fariana tražili da pevaju na idućem albumu. Kako su svađe postajale sve intenzivnije, Farian nije imao izbora nego da sazove konferenciju za medije i otkriti šta se zapravo događa. 1991. objavio je album The Moment of Truth i potpisao ga kao The Real Milli Vanilli s pravim pjevačima s prvog albuma.

Čelni ljudi Ariste sve su vreme tvrdili da o tome nisu imali pojma, ali Rob i Fab su insistirali na tome da su izdavači i te kako bili svesni situacije.
Nekoliko dana posle Farianove konferencije Rob i Fab sazvali su vlastitu tokom koje su priznali da je ono što Farian tvrdi istina, a njihov učitelj pevanja uveravao je novinare da znaju da pevaju. Ipak, vratili su nagrade i dodali da su to nameravali da urade i pre nego što su im oduzete.

Povratak na scenu

Bio je to veliki udarac za njihove karijere. Povratnički album snimili su 1993. kao Rob & Fab, pojavili su se u Arsenio Hall Showu kako bi dokazali da znaju da pevaju, ali album je podbacio i krenuli su problemi s drogama.

Fab se s vremenom doveo u red, ali Rob je u potpunosti izgubio kontrolu. U zatvoru je završio 1996. zbog fizičkog napada i provale u auto, a 1998. umro je od posledica predoziranja u jednom frankfurtskom hotelu. Imao je 33 godine.

U vreme smrti Rob je radio na novom albumu s Farianom koji je izjavio: "U šoku sam. Rob je ponovno izgledao dobro. Bio je pun optimizma za budućnost. Nameravali smo da snimimo materijal za novi album."

Fab nije učestvovao u tom projektu, ali nameravao je da oživi Mili Vanili prošlost na svoj način. Udružio je snage sa Džonom Dejvisom, jednim od pevača koji su pevali na debi albumu, a projekt je nosio naziv Face Meets Voice: A Milli Vanilli Experience.

U isto vreme, Warner Bros. radio je na biografskom filmu o grupi koji je trebao da režira Bret Ratner, ali sve je propalo kad su usledile optužbe protiv Ratnera za seksualno zlostavljanje.

Rob i Fab su tvrdili da Mili Vanili znači "pozitivna energija" na turskom, ali to nije bila istina.

Naziv je delomično inspirisan engleskom pop grupom Scritti Politti, ali Fab je zadržao taj pozitivan stav. Osim što se bavi muzikom, postao je i motivacioni govornik pa svoja iskustva koristi kao primer da posle neuspeha možete ne samo preživeti već i uspeti.

Godinama kasnije za AP je izjavio: "Ljudi mogu reći da nismo pevali na prvom albumu, ali morate pogledati i sve ostalo. Mi smo bili srce i duša Mili Vanilija. Odradili smo tu turneju u 107 gradova za samo osam meseci. Naporno smo radili i slomili se od posla. Zabavili smo ljude."