Mira Banjac: Kultura je nacionalna kičma, a država je skrajnula!

Ona se na početku osvrnula na stanje u kulturi u našoj zemlji. Priznala je da smatra da je situacija pre nekoliko decenija bila mnogo bolja kada je ovaj segment društva u pitanju.

- Nije sjajno. Sve zavisi od ljudi, stalno se viče "nema para, nema para." Nisu pare samo u pitanju. Sve je u glavi onoga koji daje te pare. I koji misli da li treba toliko ili ne treba. Čovek je najvažniji, gde god je nešto dobro i uspešno - iza toga stoji čovek, i ono što ne valja - iza toga stoji čovek. Čovek je mera života. Sedamdesetih, pa i šezdesetih, kultura je imala neki značaj. Tu se moglo nešto uraditi i stvoriti - rekla je Banjac i dodala:- Kultura je skoro decenijama skrajnuta. Dokle god u jednoj državi koja pretenduje da bude pravna, kultura i umetnost ne budu važni kao privreda, kao zdravstvo, neće biti značajnih pomaka. Kultura je nacionalna kičma, to bi morali da znaju oni koji o tome misle - navela je glumica.

Ona je ispričala i do sada nepoznate detalje iz svog privatnog života. Naime, njen otac je rođen u Americi, a ona je sa ovom zemljom celog života imala, kako je rekla, "sudbinsku" povezanost.- Moj otac je Amerikanac. Moja baba je bila prvi talas migracije, otišla je u Ameriku, živela je u Detroitu i bila je velika hohštaplerka. Radila je, trgovala alkoholom u vreme prohibicije. Tamo se rodio moj otac i kada je imao 21 godinu, baba se vratila i tako je moj otac pronašao moju majku. Uvek je bila katastrofa sa jezikom i sporazumevanjem u kući. Bio je sjajan čovek, ali nije mogao da izdrži ovde. Kada sam imala četiri godine, on se vratio u Ameriku. Nama je poslao garanciju, da mama i ja dođemo. Međutim, moja mama je bila jako mlada, i moj ujak je bio njen tutor. Rekao joj je da ne može da ide za Ameriku - ispričala je Mira.- Brinuo se kako će sa malim detetom, pritom nije znala jezik. Tada se još putovalo brodom, bilo bi to jako dugačko. Moja majka nije otišla, a otac se još nekoliko godina javljao. Posle je otišao u neki rat i ja sam izgubila svaki kontakt sa njim. Mislim da je poginuo. A moram da vam otkrijem jednu svoju veliku manu. Dosta sam obrazovana i načitana, ali ja ne znam engleski jezik. A to je sve iz psiholoških razloga. Dva puta sam pokušala da se upišem na Kolarčev univerzitet i nikako nisam prošla. Zato što su se moja baba i moja tetka, jer je tada baba dovela i svoju kćerku, užasno svađale na engleskom. Taj jezik je za mene bio katastrofa. I to je ostavilo psihološke posledice. Ja se njime služim onoliko koliko je potrebno, ali je to velika psihološka barijera. Nisam uspela to da usavršim - otkrila je Banjac.