Pavle Vuisić: Vulkan glume, života i snage (VIDEO)

Želeo je da umre nečujno, da se od toga ne prave vesti. Na sahrani je bila samo njegova žena Mirjana. Nije bilo umrlice, ni slike. Bio je jedan pop, kom je rekla samo da se pokojnik zove Pavle.

Legendarni glumac je rođen 10. jula 1926. godine. Orson Vels ga je opisao kao: "vulkan glume, života i snage".

Bio je osobenjak. Slobodno vreme je provodio na reci Savi, daleko od svih, nikada nije izgovarao tekst kako je napisan, nije prihvatao gubljenje vremena i svoj rad je naplaćivao odmah. Njegov temperament i stavovi možda se najbolje ogledaju u njegovom odnosu sa najvećim saradnikom Miodragom Petrovićem Čkaljom. Njih dvojica su kao Paja i Jare iz čuvenih "Kamiondžija" važili za jedan od najharizmatičnijih, najuigranijih i najvoljenijih parova sa ekrana.

Serija i film "Kamiondžije" obeležila je celu jednu epohu televizije koja je tada bila daleko od onoga što je sada. Međutim, na setu je bilo malo drugačije od onoga što je prezentovano na ekranu. Pavle Vuisić i Čkalja se, u stvari, kada se kamere ugase, nisu podnosili.

- Ja Čkalju nikad nisam upoznala. Kad malo bolje pogledate Čkalju i Pavla, videćete da je to nemoguća fuzija. Čkalja je stopostotni glumac i do krajnjih granica je išao u svojoj glumi. Pavle uopšte nije bio glumac. Znao je reći: "Ja se samo ponašam." I istina je, celog se života ponašao - izjasnila se njegova supruga Mirjana u knjizi "Posle fajronta".

Već u prvom filmu "Čudotvorni mač" Vojislava Nanovića 1950. nametnuo se neobično snažnom glumačkom ličnošću, koja je potom obeležila više od 100 filmova i mnoštvo TV serija i drama, poput kultne "Šešir gospodina Vujića". Filmovi: "Ko to tamo peva", "Sećaš li se Doli Bel?", "Maratonci trče počasni krug", "Hajka", "Kampo Mamula", "Dim", "Mačak pod šlemom", "Parče plavog neba", "Žeđ", "Horoskop", "Inspektor", "Sam", "Pogon B", "Kad čuješ zvona", "Događaj", "Konjuh planinom".

Posebna anegdota koja se dugo prepričavala vezana je za suret Vuisića sa Josipom Brozom Titom.

Nekoliko meseci pre premijere jugoslovenskog ratnog spektakla "Bitka na Neretvi", na Belom dvoru organizovana je posebna projekcija samo za maršala. Bilo je predviđeno da Tito upozna ekipu koja je radila na filmu, pa su da prisustvuju pozvani svi - od šminkera do kompletne glumačke postave sa izuzetkom Orsona Velsa koji je bio opravdano odsutan.

Poziv se, naravno, odnosio i na Pavla Vuisića, koji je u filmu igrao šofera Jordana. Pavla su doveli sa njegovog splava na Savi i bio je obučen u bermude, raskopčanu prugastu košulju i papuče izbledele od peska. Nudili su mu odelo, ali on za to nije hteo da čuje. Besneo je.

- Ja ne moram ništa! Možda vi da ga probate, a da se ja vratim na Adu - kažu da je vikao dok su se probijali do garderobe.

Galama je bila tolika da ju je, hodajući ka dvorani, čuo i sam Tito. Zaobilazeći svoju pratnju maršal je sam otišao do garderobe i otvorio vrata. Svi su zaćutali.

- Druže, jesu li vaši šoferi nosili odela i kravate u ratu? Teraju me da ovo obučem, a svi znaju da sam ja u filmu šofer Jordan - kao iz topa je ispalio glumac.

Priča kaže da se Tito nasmejao, prišao i zagrlio Pavla Vuisića odvodeći ga u sporednu prostoriju. Niko nije znao šta se unutra dešava. Samo je u jednom trenutku konobar uneo viski. Pavle Vuisić nikada nije pričao o događajima od tog dana. Bio je to zvanično njegov jedini susret sa Titom.