Goran Bogdan: Tražim uloge koje će me menjati (VIDEO)

Goran Bogdan je glumac koji je dobro poznat ovdašnjim ljubiteljima televizijskih serija i filmova: na samom početku karijere bio je deo sitkoma "Bitange i princeze" i "Luda kuća", a u Srbiji je pažnju privukao ulogom Mustafe Golubića u "Senkama nad Balkanom".

Početkom ove godine, i tik pred globalnu zdravstvenu pandemiju, svetla reflektora bila su uperena u njega kada je kući poneo nagradu za najbolju mušku ulogu na FEST-u, za film "Otac" Srdana Golubovića. Isto ostvarenje pobralo je nagrade publike u Berlinu i Puli, a trenutno je i u trci za Evropskog "Oskara".

Pitali smo ga da li je moguće da se glumac zasiti nagrada?

- Nikad se ne možete zasititi nagrada. Nagrade znače, nagrade su neka smernica da radimo dobro. One su putokaz da bi bez njih mogli više da grešimo, ovako nas bacaju u fokus, u kom smeru treba da idemo. Nagrade su nagrada za rad. Pogotovo u ovo ludo doba. Film nije zaživeo punim plućima, ali evo, počela su događanja, zovu nas na razne festivale. Malo po malo vraća se u život sve.

Rođen je u Širokom Brijegu, a hercegovački mentalitet je jednom prilikom opisao kao "pozitivno ludilo". Iako je u razgovoru za naš portal priznao da se ne seća ove definicije, razjasnio nam je na šta je verovatno mislio.

- To ludilo, to je možda neka vrsta usuda, hrabrosti. To ludilo koje te ne sprečava, koje te ne koči da ne kažeš "zašto bi se time bavio, to je ludo". Nego te nekad tera u rizik, a pozitivno je zato što je veselo. Vedro. Nije ono ludilo koje te bičuje i koje ti stvara grč, teskobu, nego, onako, malo je nonšalantnije. Možda sam na to mislio (smeh).

Bogdan je jedan od osnivača West Herzegowina Fest-a, umetničkog festivala koji je ovog leta trebalo da obeleži punoletstvo, odnosno da se održi 18. put, ali je usled koronavirusa taj plan onemogućen. Glumac nam je ispričao koliko mu znači što je deo ovog projekta koji se iz godine u godinu održava u njegovom rodnom gradu.

- Drago mi je jer je moj grad, odatle sam, to je deo mene, drago mi je da sa te strane dajem nešto svom gradu, ali on je već toliko narastao da je sam po sebi svrha i motivacija. Volim ga i želim da raste, da se razvija, da dolaze ljudi i odavde i iz ostatka sveta. Malo po malo idemo prema tome. To je i zamišljeno kao neka platforma gde će ljudi razmenjivati ideje, gde će se susretati i stvarati.

Glavna uloga u filmu "Otac" prvobitno je bila namenjena Nebojši Glogovcu. Naš sagovornik je nedavno priznao da se osećao nesigurnim po pitanju toga da li će uspeti da "iznese" priču glavnog lika onako kako je Golubović u startu zamislio. Kako je uspeo da se izbori sa tim mislima?

- Taktika mi je bio Srdan Golubović koji je bio uz mene, i Jelena Mitrović, producentkinja i njegova supruga, koji su mi postali kao familija. Oni su me pazili i Srdan me vodio kroz to, tako da sam jako brzo te nesigurnosti savladao. Imam nesigurnosti pred svakim projektom, a pogotovo za projekat te veličine kao što je "Otac". Ali, uz Srdanovo vođstvo i uz dobar i posvećen rad, stvarno sam jako brzo stekao poverenje i lakoću nakon određenog vremena - objasnio je.

Radnja ovog višestruko nagrađivanog ostvarenja zasnovana je na istinitoj priči čoveka kojem socijalna služba oduzima decu jer nije u mogućnosti da im, prema njihovoj proceni, pruži adekvatne uslove za život. Očajan zbog ove odluke i zbog nereagovanja nadležnih institucija, on se odlučuje na radikalan potez: kreće peške put Beograda ne bi li uspeo da dokaže da je u pitanju pogrešna procena.

U moru realnih i fiktivnih priča o borbi "malog čoveka" protiv sistema, pitali smo našeg sagovornika da li smatra da film kao medij ima moć da nešto promeni?

- Ja verujem da, ne samo film, nego umetnost ima jako bitno mesto u svetu. Ona ukazuje, ona propituje, kao i filozofija i književnost. Možda ne treba biti naivan i iluzoran da ona može menjati svet direktno, ali da deluje na njega, to je sigurno. Malo po malo, kroz pojedinca, tako da je bitno da je tu - naveo je Bogdan i dodao da mu je iskustvo tumačenja ove uloge donelo izvesnu unutrašnju promenu.

- Definitivno da da. Možda je još rano da znam u kakvom smislu, ali jeste. Preburno i presnažno je to iskustvo bilo - priznao je.

Njega trenutno možemo da gledamo u seriji "Močvara" Olega Novkovića, po scenariju Milene Marković. U njoj glumi misterioznog Nikolu Krsmanovića koji je ranije pripadao kriminalnom miljeu, a sada kao inspektor radi na rasvetljavanju brutalnih ubistava.

Serija je rađena po ugledu na neke od najpopularnijih krimi-drama, poput američke "True Detective". Iako je naveo da mu je bilo teško da se poistoveti sa likom kojeg tumači, priznao je da postoji način da se poveže čak i sa najmračnijim aspektima ličnosti osobe koju dobije zadatak da predstavi na malom ili velikom ekranu.

- Ja u svakom liku koji igram moram da nađem nešto sa čim ću se povezati, kakav god da on bio. Nisu karakteri toliko uski, svaki čovek nosi sve to u sebi. Može se uvek pronaći nešto. Zato mi je to bio i gušt igrati. Kad kažem da mi je ponekad teško igrati, ne mislim ništa negativno. Kad kažem teško, to mi je… volim da je tako. Tako da sam uživao igrajući se sa Nikolom Krsmanovićem. On jeste mrak, impulsivan, rušiteljski, autodestruktivan, ali on je taj neki mračni vitez, Betmen. Ima i te kako tu neku moralnu crtu. Nepravda ga boli, on čuva pravdu i ne pita koja je cena - objasnio je Bogdan i dodao da mu nije preterano teško da izađe iz zahtevne uloge.

- Kada nešto radim, pogotovo nešto intenzivno kao što je bila "Močvara", nastojim da ga držim u sebi da ga ne bih gubio. Ali mi nije problem kada završim snimanje. Možda zato što se u poslednje vreme dosta snima, pa često skačemo sa projekta na projekat, tako da si dužan da se jako brzo "iskopčaš" iz njega nazad u stvarni život. A i mislim da nije zdravo da sve to previše držiš u sebi. Tako da, kad završim, nije problem da se to negde pohrani, a dok traje nastojim to da održavam na tihoj vatri, da pomalo ključa.

Kada je u pitanju način biranja sledeće uloge, napomenuo je da je sa godinama sve obazriviji.

- Biram po nekom svom umetničkom habitusu. O ukusima je teško raspravljati, ali i te kako pazim. Što više radim sve više vidim da je prevelika cena da bi se igralo sa tim. Puno me to košta da bih se olako davao i olako skakao. Mora mi biti nešto inspirativno. Možda nešto što će promeniti mene, ako ništa drugo, to tražim.

U jeku globalne pandemije često se priča o povratku u pređašnju "normalnost". Da li je svet pre korone zaista bio tako ispravan?

- Svi mi znamo šta nije bilo u redu ranije, mnogo toga. Ja sam se nadao da ćemo sa koronom nešto na bolje promeniti, ali ispada da smo kao neki pacovi koji se adaptiraju na sve te promene. Izgleda da ćemo pre mi promeniti koronu, nego korona nas - naveo je Bogdan i priznao da nije siguran u kom pravcu svet ide.

- Svet se konstantno menja. Sigurno da postoji mogućnost promene, samo u kom smeru će on otići? Ja se ne bavim time toliko koliko bih hteo, jer je umetnost moja temeljna ideologija, što sam stariji, sve više. Svet se događa svojim tokom. Ja se nadam da neće potpuno skliznuti sa ruba i otići u neku anarhiju. Optimističan sam, jer lakše mi je tako da živim. Nadam se da će biti dobro - zaključio je.