Radonjić za Direktno: Ne znamo šta je kultura!

U razgovoru za naš portal, Miodrag je istakao da nije siguran kako bi ocenio kulturu u Srbiji danas, jer smatra da je to složena sfera gledanja...

- Pa, to je složeno pitanje, odnosno složen bi bio moj odgovor. Nismo ni sigurni šta je kultura... Da li je kultura kad mlad čovek ustane nekome u autobusu? Ja mislim da je i to deo kulture. Da bi se to dešavalo češće, moj i posao srodni mom, moraju da služe da edukuju i oplemene duše pre svega mlađih ljudi, i onda oni valjda postaju kulturniji. Voleo bih da se više ide u pozorište, voleo bih da se više posećuju muzeji. Mi nemamo nažalost ni kvalitetan sadržaj - istakao je on za Direktno.rs i dodao da nije oduševljen muzejima u Beogradu:

- Kad odem u neki gradu inostranstvu, onda odem u muzej. Ja nikad u Beogradu nisam bio u muzeju. Mislim, bio sam u nekim muzejima... Ako odeš u muzej Nikole Tesle… lepo je što to postoji, ali tu nema ništa. Nažalost. A Tesla je jedan od najvećih svetskih umova ikada. Nije to nešto normalno. Takođe, opere, koncerti, Kolarac... Kod nas nema tih književnih večeri... Nedavno sam u Moskvi šetao trgom i neka devojka stoji ispred Puškinovog spomenika i recituje. Nije ona luda... Ljudi je gledaju onako, pa joj neko ubaci nešto u onaj šešir. Ona na taj način možda za sebe nešto zarađuje. Nije ni važno da li ona uopšte ima potrebu da zarađuje, nego možda samo ima želju da podeli tu poeziju sa drugima ili je možda glumica koja vežba. To je tamo normalno, a kod nas bi neko rekao: "Vidi ovu budalu… Je l’ se ova izdrogirala?"

Glumac ističe da je ovakav stav našeg naroda potencijalno "usađen" kroz istoriju ovog podneblja i načinom života koji su naši preci na Balkanu vodili.

- Pa, mi smo vekovima ratovali. Sad zamislite koji je to genetski kod u našem narodu... Meni kaže jedan moj drugar koji nije iz mog posla, bavi se nekim tehničkim zanimanjem, ode on u Beč i pitam ga kako ti se dopalo tamo? Kaže on: "Vidi, šetamo mi i vidim ja neki spomenik – Mocart, vidim neki drugi sa violinom. Vidim nekog slikara...". Ja pitam, pa šta ti je tu čudno? A, on kaže: "Pa, šetam ovim našim Beogradom – Knez Mihailo na konju sa mačem, ovaj tamo na topuzu jaše, onaj tamo vadi sablju...". To je nasleđe naših generacija. Ti naši preci su imali potrebu da se izraze na taj način... Evo na primer Pobednik, to je veličanstven spomenik, ali opet ima neku ratničku notu. Mi to što smo proživljavali i to što živimo, tako se izražavamo i kroz umetnost - zaključio je Radonjić.