Da ga nisu nokautirali, film ne bi dobio Josifa Tatića

Nije tajna da se u mladosti bavio boksom, ali na sreću sedme umetnosti i višemilionske publike, odustao je nakon treće borbe u kojoj je zaradio nokaut. Tako da, da nije bio nokautiran, domaći film bi mnogo toga izgubio!

O njegovom smislu za humor svedoči i činjenica da je nakon što je Jugoslovensko Dramsko pozorište tragično izgorelo 1997. godine, on upitao svog kolegu Branka Cvejića: "Da li je u bifeu stradala ona knjiga dugovanja?"

Svoje slobodno vreme rado je trošio na pecanje, što mu je ujedno bio i omiljeni hobi.

Tokom svojih boemskih dana, nasuprot ubeđenjima, nije se družio sa kolegama glumcima, već su mu najbolji kafanski drugari bili jedan pilot, jedan pisac i jedan advokat.

Legendarni Predrag Ejdus, ovim rečima je opisao Josifa kao svog velikog prijatelja: "Neprevaziđeni prijatelj i drug od koga nikada nisam mogao da očekujem da će uraditi nešto loše, nepristojno ili neprikladno, imali smo ogromno poverenje jedan u drugoga i bili beskrajno vezani".

Iako, istini na volju, ni u jednom ostvarenju nije poneo noseću ulogu, svojom virtuoznom glumom u sporednim ulogama postao je jedan od najprepoznatljivijih likova, kako srpske, tako i jugoslovenske kinematografije.

- Film je jedno veliko čekanje. Dosta se čeka da se odglumi to malo parčence, a pozorište je mnogo zahtevnije, da tako kažem, i sebe po više časova moraš potpuno da predaš tome. Film je mnogo ležerniji - govorio je Josif Tatić.

Nije tajna da je decenijama živeo boemskim životom, te je godinama uživao u velikim količinama duvana, alkohola i hrane.

Nije voleo da daje intervjue i svoju privatnost je čuvao daleko od uvida javnosti.

Josif Tatić je preminuo mirno u snu jednog petka oko 9 uveče 2013. godine u Beogradu, nakon višegodišnjih zdravstvenih problema. Srpsko glumište ostalo je uskraćeno za još jednu sjajnu zvezdu koja je ostavila neizbrisiv trag svojim ulogama, harizmom i šarmom.