Tri decenije od smrti dive: Muvala Fidela, volela Sinatru

Školovala se na koledžu za sekretarice koji se nalazio u Vilsonu. 1941. godine, kao osamnaestogodišnjakinja, je otišla u posetu sestri Beatris koja je sreću potražila u Njujorku gde se i udala. Njen suprug Lari Tara je, možda, i najzaslužniji za početak Avine karijere jer ju je tom prilikom slikao i sliku izložio u svom fotografskom studiju na Petoj aveniji. Fotografiju je spazio čovek po nazivu Bernard "Barni" Duan koji se predstavljao kao skaut MGM-a, američke medijske kompanije koja se bavi proizvodnjom filmova.

Napustila je školovanje i sa sestrom Beatris iste godine je otišla u Holivud. Mejeru nije smetalo što Ava nija imala veze sa glumom i ubrzo joj je našao učitelja dikcije zbog njenog južnjačkog naglaska koji je bio predmet ismevanja. Međutim, temperamentna Ava nije pazila na naglasak, niti na reči koje je izgovarala. Njeni počeci nisu bili naročito dobri.

U Los Anđelesu, na snimanju filma "Moderni odgovori" je upoznala Mikija Runija, glumca u usponu, za kojim je izgubila glavu. Venčali su se posle samo nekoliko meseci veze, ali vrlo brzo i shvatili da su napravili grešku i da nisu jedno za drugo. Dok se Miki Runi provodio na žurkama, Ava je tugovala u njihovoj vili. Sumnjala je da je vara i često ga je izbacivala iz kuće. Jednom prilikom je pocepala sve zavese i nameštaj kako bi mu pokazala kako se oseća. Razveli su se 1943. godine i ostali su u lošim odnosima.

Tada je počela da se viđa sa multimilijarderom Hauardom Hjuzom koji je važio za velikog zavodnika. Činio je sve da mu postane žena. Bio je veoma ljubomoran i kada je saznala da je špijunira, udarila ga je metalnim držačem za papir iščupavši mu prednje zube. 1945. godine se udala za klarinetistu Artija Šoa. Brak je bio lošiji od prethodnog i potrajao je samo sedam meseci. Arti Šo je bio intelektualac koji je želeo ženu sa kojom bi mogao da razgovara, a njegov težak karakter je postajao sve veća prepreka u njihovom odnosu. Nije propuštao nijednu priliku da je omalovažava i da joj stvara komplekse niže vrednosti. Toliko ju je potcenjivao da je Ava otišla na proveru koeficijenta inteligencije koji je bio visok. Upisala je studije engleske književnosti i ekonomije na priznatom univerzitetu UCLA i uspešno ih je završila.

Utehu je potražila u novoj ljubavi, Frenku Sinatri. Upoznala ga je dok je bila u prvom braku, ali vezu su započeli 1949. godine posle žurke u Palm Springsu i venčali se 7. decembra 1951. godine. Zbog razvoda i burne veze sa glumicom koja je punila stranice žute štampe, Frenka Sinatru je javnost osuđivala što se loše odrazilo na njegovu karijeru. 1953. godine Ava je iskoristila svoj uticaj i obezbedila mu ulogu u filmu "Odavde do večnosti" za koju je dobio Oskara i povratio staru slavu. To je bio početak kraja njihovog braka. Kako su njegove pesme postajale sve veći hitovi, tako je njegovo raspoloženje variralo od euforije do želje da se ubije.

Pošto ju je dobro poznavao, otišao je u Španiju čim je čuo da se tokom snimanja zbližila sa pesnikom Marijom Kabreom. Isto je uradio i kada je snimala filmove "Mogambo" i "Bogu iza nogu". Kupovao joj je nakit kako bi privukao njenu pažnju i sprečio je da ga prevari. U tom periodu je dva puta pobacila jer joj je karijera bila važnija i smatrala je da njih dvoje nisu bili sposobni da se brinu o detetu. Za jednu trudnoću Sinatra nije znao dok ju je tokom druge ubeđivao da zadrži dete. Međutim, njoj je i ugovor sa kompanijom MGM branio da tada rodi dete. Govorila je da je njihov seks bio fantastičan, ali da su imali probleme na svakom koraku. Dešavalo se da Sinatru gađa pepeljarom kako bi ga smirila. 

Iako je njihov brak bio pun svađi, intriga i ljubomornih scena, Ava ga je smatrala najvećom ljubavlju svog života. Razveli su se 5. jula 1957. godine i dalje ostavši u dobrim odnosima. Sinatra je sklopio još dva braka, ali je nastavio svakodnevno da zove Avu i da joj šalje telegrame predlažući joj da se pomire. Ona je par puta pristajala, ali nisu dugo izdržali zajedno. U decembru 1955. godine Ava je napustila SAD i život je nastavila u Španiji.

Započela je vezu sa matadorom Luisom Miguelom Dominginom. Iako je bio sa Činom Mačado, želeo je da oženi Avu posle samo par meseci poznanstva. Odbila ga je i nastavila da uživa u čarima Španije. Postala je bliska sa književnikom Ernestom Hemingvejem i flertovala je sa Fidelom Kastrom. Zavolela je flamenko i posećivala je kafane sa ciganskom muzikom gde je plesala i pila rakiju. U tom periodu je imala vezu sa italijanskim glumcem Valterom Kiarijem, a kroz njen krevet su prolazili svakakvi muškarci koji su je često potkradali. Tokom snimanja filma "Biblija" zbližila se sa glumcem Džonom Skotom koji je bio lečeni alkoholičar nekoliko puta optužen za nasilje. Avi je iščašio rame i iščupao pramen kose, a 1965. godine su se rastali posle drame u hotelskoj sobi gde je pretio da će i sebi i njoj prerezati grkljan polomljenom flašom.

Zbog problema sa španskom vladom, 1968. godine se seli u London sa željom da se odmori od burnog života. Englezi nisu bili fascinirani ovom divom pa nije imala burne veze koje su bili karakteristične za nju. Izlazila je sa homoseksualcima i povremeno se viđala sa ženama. Kupila je džuboks za jedan pab i napunila ga Sinatrinim pločama. Mnogo je pila i pušila je oko 60 cigareta dnevno što je uništilo njeno fizičko i psihičko stanje. Hranila se loše uglavnom konzumirajući kokice, čokoladu i viski.

1990. godine je umrla od upale pluća u 68. godini života. Sinatra je jako teško podneo ovu vest i ćerka ga je našla na podu uplakanog i nemog. Posvetio joj je jednu od svojih najlepših pesama, "I am a fool to want you". Smatra se da je, tokom sahrane, bio u crnoj limuzini, ali nije izašao. Poslao je venac sa natpisom: "S’ ljubavlju, Frensis".

Sahranjena je u Smitfilgu, u Severnoj Karolini, pored braće i roditelja. U njenu čast, tamo je otvoren i muzej. Ava Gardner je važila za boginju i muškarci su ludeli za njom. U privatnom životu je bila sklona bančenju i burnim vezama. Imala je harizmu kojom je sve osvajala i temperament koji joj je omogućio da uvek bude svoja. Praunuk Čarlsa Darvina ju je opisao kao "najbrilijantniji primerak ljudske vrste".