"Zabavljam se, a daju mi veliki novac" Robert De Niro svoj film nikad nije gledao do kraja

Glumac Robert de Niro Junior rođen je 17. avgusta 1943. u Njujorku od roditelja Roberta De Nira, apstraktnog ekspresionističkog slikara, vajara i pesnika italijanskog porekla i slikarke Virginie Admiral.Glumčevi roditelji su se razveli kada je imao samo dve godine, a odrastao je sa majkom. Biograf John Bakcster tvrdio je da je Robertov otac bio homoseksualac, a De Niro je snimio dokumentarac o svom pokojnom ocu pod nazivom "Remembering The Artist Robert De Niro Sr", gde ga je opisao kao velikog umetnika, zbunjenog svojom seksualnom orijentacijom.

- Nismo bili otac i sin koji su igrali zajedno košarku, ali imali smo neku specijalnu vezu iako nisam provodio mnogo vremena s njim. Ipak, kao što kažem u dokumentarcu, uvek sam se brinuo o njemu. Obožavao me je, kao što i ja obožavam svoju decu - iskreno je rekao glumac koji je priču o svom pokojnom ocu ispričao na osnovu njegovih dnevnika.

De Niro je prvo išao u Little Red School House, a kasnije ga majka upisuje na Visoku školu muzike i umetnosti u Njujorku. Napustio ju je kad je imao 13 godina i pridružio se uličnoj bandi u Maloj Italiji gde je zaradio nadimak Bobi Mlekce - "Bobby Milk" zbog svog bledog tena. Kasnije je pohađao Konzervatorijum Stele Adler, kao i prestižni glumački studio Lee Strasberga.Međutim, došao je u sukob sa Strasbergovim metodama i svoje članstvo koristio je samo zarad profesionalnog prestiža. Kao student De Niro je često putovao, posebno po Evropi, a jednom prilikom, sasvim slučajno, posetio je i selo Čokot u blizini Niša.

- Putujući kroz Evropu na Bliski istok auto-stopom, obišao sam mnoga mesta i predele koji su me oduševili. Koliko mi se dopala Jugoslavija, govori i to što sam svojoj usvojenoj ćerki dao ime Drina. Veoma mi je žao što sam zaboravio imena i izgubio adresu dobrih ljudi koji su mi se tada našli i ugostili me - izjavio je De Niro.

Prvu značajnu ulogu ostvario je 1968, u 25. godini, u filmu Briana De Palme "Pozdravi" za koju je plaćen 50 dolara. Pažnju javnosti privlači 1973. rolom bejzbol igrača na samrti u "Lakše malo s bubnjevima". Osvaja nagradu kritičara Njujorka i započinje saradnju sa Skorsezeom nezaboravnom ulogom Johnny Boy-a u filmu "Zle ulice".

Usledila je izuzetno uspešna saradnja s ovim režiserom u filmovima kao što su "Taksista", "Njujork, Njujork", "Kralj komedije", "Dobri momci", "Rt straha" i "Kazino". Sa filmom "Kum 2" 1974. godine počinje novo razdoblje u životu Roberta de Nira.- Ne radim ništa specijalno, samo se dobro zabavljam, a drugi mi za to daju veliki novac. Ne smatram da smo u bilo kom pogledu bolji i napredniji od ostalih ljudi. Gluma je zanat kao i svaki drugi, samo što se uvuče pod kožu i ne može se bez nje - iskreno je rekao glumac u jednom intervjuu.

Harizmatični De Niro, koga mnogi smatraju najboljim glumcem svoje generacije, tokom svoje višedecenijske karijere snimio je više od 60 filmova, a uprkos brojnim priznanjima i nagradama, tvrdi da nikada nije odgledao do kraja nijedan svoj film. Uvek bi zaspao.

De Niro se dva puta ženio. Iz prvog braka sa Diahnne Abbott ima usvojenu ćerku Drinu i sina Rafaela koji se jedno vreme i sam bavio glumom. Bio je u kratkoj vezi i s pevačicom Helen Springs, koja mu je rodila ćerku Ninu. Uprkos tome što je zahtevao od nje da okonča trudnoću, pevačica je ipak rešila da rodi. Glumac joj je tada isplatio 50.000 dolara, ali nije želeo da se podvrgne testu za utvrđivanje očinstva.

To je uradio tek posle deset godina kad ga je Springsova tužila za neisplaćenu alimentaciju i otkrio da devojčica uopšte nije njegova. Iz duge nevenčane veze s bivšim foto-modelom Toukie Smith ima blizance Juliana i Aarona. Dečaci su začeti vantelesnom oplodnjom.1997. De Niro se oženio sa glumicom Grace Hightower i dobili su sina Eliota. Bračni par je ubrzo podneo zahtev za razvod, između ostalog, i zbog neslaganja oko De Nirovog radoholizma. Ova brakorazvodna parnica nikad nije zvanično okončana, a par je 2004. obnovio bračne zavete. 2011. posredstvom surogat majke dobili su još jedno dete. Njih dvoje danas žive zajedno u Njujorku.

- Ljudi svašta pričaju, ali istina je da ne mogu da ne reagujem kada se nađem u društvu neke lepe žene. Nekako mi se jezik razveže, a oči rašire. Sebi u takvom stanju i ne delujem kao posebno šarmantan, više kao idiot. Lepota je bila i ostala moja inspiracija - objasnio je glumac jednom prilikom svoj odnos sa ženama. Budući da je uvek isticao kako mu slava nije važna, isto smatraju i njegova deca koja, kako glumac često objašnjava, nikada nisu pridavala mnogo pažnje tome što im je otac poznat.

- Oni su normalni mladi ljudi koji jure svoje snove ne osvrćući se na ono što drugi misle. Ni najmanje ih ne fasciniram, ponašaju se kao da radim u rudniku - objasnio je umetnik koji je početkom 1998. godine, tokom snimanja jednog filma u Francuskoj, imao veoma neprijatno iskustvo. Naime, policija ga je privela i ispitivala devet časova zato što je koristio usluge prostitutke.

Glumac je tom prilikom porekao sve za šta su ga optuživali i istakao da nikad nije platio za seks. Sva zbrka nastala je kada je jedna dama sumnjivog morala tokom ispitivanja u pritvoru spomenula glumčevo ime, nakon čega je sudija za prekršaje doneo odluku da ga privede.- Sve i da jesam platio, to ne bi bio zločin. Nikada se neću vratiti u Francusku, čak ću sve svoje prijatelje savetovati da nikada ne posete ovu zemlju - izjavio je za francuski list Le Monde.

Posle ovog javnog negodovanja, izvori bliski francuskom pravosuđu rekli su da je glumac pozvan kao svedok, a ne kao osumnjičeni. Ipak, ovaj događaj bio je dovoljan razlog da De Niro stekne veliki animozitet prema toj zemlji.

Krajem devedesetih počeo je da investira u područje Trajbeka u Njujorku, gde ima svoj filmski studio, a pokrenuo je i filmski festival. Tokom karijere dobio je dva Oskara, jedan za glavnu ulogu u "Razjarenom biku", a drugi za sporednu u filmu "Kum". Zanimljivo je da su on i Marlon Brando jedini glumci koji su dobili ovu nagradu igrajući isti lik, mladog i starog Don Vita Korleonea. Nizu priznanja dodao je i nagradu Stanley Kubrick za izuzetan doprinos svetskoj kinematografiji.

Sklonost ka hedonističkom životu odvela ga je u bolest 2003. godine, kada mu je dijagnostikovan rak prostate.

Pošto je kancer otkriven u ranom stadijumu, zbog redovnih kontrola i njegovog odličnog fizičkog stanja, usledio je brz i potpun oporavak. Inače i njegov otac, Robert De Niro Stariji, umro je 1993. od raka u sedamdeset prvoj godini.

Karijeru Roberta de Nira obeležila je i dugogodišnja saradnja sa rediteljem Martinom Martin Scorseseom, ali i to što se uvek smatrao Italoamerikancem, iako je samo njegov čukundeda bio italijanskog porekla. Na Venecijanskom filmskom festivalu 2004. godine dodeljeno mu je počasno italijansko državljanstvo zbog čega je organizacija Sinovi Italije uložila prigovor premijeru Silviju Berlusconiju tvrdeći da je De Niro narušio imidž kako Italijana, tako i američkih Italijana svojim ulogama kriminalaca. Ministar kulture Giuliano Urbani odbacio je te prigovore, a svečanost je sa zakašnjenjem od dve godine održana 2006. godine u Rimu. Povodom svih tih nesporazuma glumac se nekoliko puta oglašavao u javnosti.- Poslednja stvar koju želim jeste da uvredim nekog. Samo volim Italiju. Iz svake uloge koju sam odigrao nešto sam naučio i na taj način nadogradio sebe, a pošto ne mislim da sam u svom dosadašnjem životu saznao sve što mogu, nastavljam da glumim. Uvek se toga setim kada dobijem neki scenario na čitanje jer tokom razvijanja lika koji bi trebalo da tumačim otkrivam nove sfere neke ličnosti koje su mi strane - rekao je tom prilikom. Iako se izjašnjava kao italijanski Amerikanac, Robert de Niro ima samo jednu četvrtinu italijanskog porekla.

Njegov otac ima italijansko-irsko poreklo, dok njegova majka ima englesko, irsko, francusko, nemačko i holandsko nasleđe po ocu i nemačko po majci. Mada u De Nirovim venama teče i irska, nemačka, holandska i francusko-britanska krv, on je izjavio da se više identifikuje sa svojim italijanskim delom, nego s ostalima.

Robert je uvek bio posvećen svom poslu, o čemu govori i činjenica da se za potrebe uloge Jake LaMotte u filmu "Razjareni bik" ugojio čak dvadeset sedam kilograma i naučio da boksuje, potom je izbrusio zube za "Rt straha", živeo je na Siciliji pre nego što je počelo snimanje "Kuma 2", čak je i tri meseca radio kao taksista zbog uloge u istoimenom filmu, a svoju ljubav prema džezu upotpunio je sviranjem saksofona pred snimanje filma "Njujork, Njujork".

Zbog čestih uloga kriminalaca, koje je perfektno igrao, plašio se da bi publika mogla da ga identifikuje s mafijom i to je bio razlog što je od početka osamdesetih počeo da prihvata uloge u komedijama.