LUDILO MOZGA #8 "Rusi upozorili! Napad iz svemira počinje 27. septembra!" (2. deo)

Jutro, 30. septembar, roletne spuštene, vrata zabarikidirana, sve isključeno iz struje, ležim pod krevetom u mrklom mraku i tresem se. Na telefonu 35 propuštenih poziva. Nikome se ne javljam. Ne želim da slušam, ne želim da znam, ne želim da vidim kako moja planeta nestaje. Telefonom samo osvetljavam naslov iz "Informera" - "RUSI UPOZORILI! NAPAD IZ SVEMIRA POČINJE 27. SEPTEMBRA! Isključite sve iz struje, ono nije "jedna do onih vesti", OZBILJNO JE!". Najava trodnevne magnetne oluje prošla je ovog jutra. Ne mogu da gledam posledice. Zgrade su sigurno istopljene, ljudi sprženi, a vanzemaljci hodaju Beogradom.

"Bam, bam, bam", čujem udaranje na vrata. Odsekao sam se. Trnu mi noge. Ceo život mi prolazi kroz glavu, otac, majka, pokojna baba, pokojni deda... uskoro ću i ja biti rahmetli - sigurno su vanzemaljci. Lupanje se nastavlja. Šta ću, nemam oružje za vanzemaljce, uzimam oklagiju i stajem pred vrata.

- Otvaraj - prodera se neko sa druge strane vrata. Ja samo ćutim.
- Ništa, moramo da provalimo, sigurno je unutra - čuje se. Znači, više ih je. Sigurno imaju neke moći da vide kroz zidove pa znaju da sam unutra.
- Moramo, mada čini mi se da su zabarikidirana vrata.

Sve znaju. Opraštam se sa sobom i svetom. Eh, da je Spilberg tu pa da napravi preokret u kojem ja spašavam čovečanstvo od napada iz svemira, ali ne... Prepušten sam volji vanzemaljaca.

- Srediću ja vas - prokrivih se silovito, kao Marina Abramović u svom performansu.
- Ti si živ, budalo? - dopire sa druge strane - Otvaraj! Skamenjen stojim, razmišljam šta da odgovorim. Očekivali su me mrtvog.
- Ne dam se ja tako lako! - odbrusih muški.
- Ama, budalo, otvaraj, tri dana te nema nigde.
- Sakrio sam se od vas! Znao sam da dolazite!
- Pobogu, čoveče, što bi se krio od nas, znamo se 20 godina - reče ovaj jedan krupnijeg glasa, koji liči na glas mog prijatelja Milana. Vidi ti to, čak su i glas iskopirali i znaju sve o nama. Mora da su mu dušu popili.
- Ne otvaram! Krvopije jedne. Ne ulazite, ne znate na šta sam spreman.
- Ama, čoveče, jesi li toliko puk'o, otvori vrata, danas je 30. septembar, trebalo je da idemo na Adu da pravimo roštilj, rođendan mi je. Ne mogu da te dobijem tri dana.
- Sve znate! Ali ja se ne dam prevariti! Znam da ste vanzemaljci.
- Kakvi vanzemaljci ludače, je l' se drogiraš ti?
- Znam, znam. Sve znam. Čitao sam u novinama da ćete da nas uništite solarnom olujom. Sad ste došli da nastanite Zemlju, sto posto.
- Jesi li to, idiote, opet čitao "Informer"?!
- Jesam. Sve su pogodili - rekoh sekundu pre nego što probiše vrata.

Nakon što su ušli u moj stan, potpuno maskirani u moje prijatelje, prvo su me prebili "da mi izbace gluposti iz glave", a potom me poslali u ludnicu "da malo odmorim i predahnem". Tamo me dočekalo još vanzemaljaca u belim mantilima koji su rekli "da prestanem da čitam gluposti i dezinformacije", te da bi trebalo "manje da verujem srpskim medijima". Kažu, šetne su po život, psihu, državu, ljude.

Izgleda da ipak nisu bili vanzemaljci. I izgleda da je sve to samo gomila gluposti.