LUDILO MOZGA #7 "Pakao na Zemlji, planeta se topi, Evropa ključa"

Kišni septembar, za'ladnelo u kući, pa kovelim da podložim stari "Smederevac", da ruke na vatri zagrejem. Odem do sobe u kojoj se nalazi gomila novina pročitanih ovog leta, da uzmem neke za potpalu. Nabasam na naslov iz "Kurira" - "Pakao na Zemlji, planeta se topi: Na Aljasci temperatura 32 stepena, Sibir u plamenu, nestaju glečeri na Grenlandu, Evropa ključa!"... U, sunce ti... Pripade mi muka, pa trosnuh na zadnjicu i poče da me hvata panika. Graške znoja lete na sve strane. Tresem se kao, znate kakva, zečica.

Osim što naslov odaje utisak da ga je pisao sam Dante, počeh da sumnjam u istinitost momenta, pa reših da proverim šta se dešava. U selu nema boljeg psihijatra, psihologa, lekara, meteorologa od lokalnog prote.

- Halo, oče, oče - u panici kličem.
- Smiri se, dete moje. Reci mi, gde gori? - tihim, ravnim glasom upita prota.
- Svuda oko nas. Pakao je na Zemlji, planeta se topi! Evropa ključa! Sibir u plamenu!
- Budi Bog s nama, da ti nisi u nekoj sekti? Šta to pričaš, crni ti? Stani gde si i ne pomeraj se i ne paniči. Pričaš nebuloze - reče prota uznemiren glupostima koje izgovaram.
- Ma, pope, ja ti samo čitam naslov iz novina!
- Aha. Pa, pa to ti je sekta, dete moje. Vidiš kakve sve gadosti pišu.
- Vidim pope, al ovo je dosta uverljivo.
- Stani. Prošlo je leto, dete moje. Septembar je, živi smo, zar ne?
- Ono jes - smirih se malo, pa nastavih - Ja sam se uplašio da nisam već umro, pa završio u paklu...
- Bog nek mi prosti, ali šta sve čitamo, čini mi se da mi Srbi živimo u paklu ceo život - odgovori on - bolje idi radi nešto korisno, nego što se baviš glupostima. A te novine, to ti je, dete, dobro samo za potpalu - završi prota.

Nakon što mi je spustio slušalicu, samo sam zurio pravo, ne skidajući pogled sa pepela u "Smederevcu". Da parafraziram Paju Vuisića iz "Maratonci trče počasni krug" - Ko je vas čitao, ni pakao mu neće teško pasti.