Desničari vode u Austriji, ali niko neće s njima u koaliciju

Prve projekcije televizije ORF daju podršku Slobodarskoj partiji na 29,1 odsto, a Austrijskoj narodnoj partiji kancelara Karla Nehamera na 26,3 odsto. Na trećem mestu su socijaldemokrate levog centra sa 20,9 odsto.

Herbert Kikl, bivši ministar unutrašnjih poslova koji je predvodio Slobodarsku partiju od 2021. godine, želi da postane novi kancelar Austrije nakon prve pobede krajnje desnice na nacionalnim izborima u Austriji posle Drugog svetskog rata.

Krajnja desnica je iskoristila frustraciju birača zbog visoke inflacije, rata u Ukrajini, pandemije COVID i brizi oko migracija.

U svom izbornom programu, pod nazivom "Tvrđava Austrija", Slobodarska partija poziva na "remigraciju nepozvanih stranaca", radi postizanja "homogenije" zemlje strogom kontrolom granica i suspendovanjem prava na azil putem "zakona o vanrednim situacijama" i takođe poziva na ukidanje sankcija Rusiji.

Ali da bi postao novi lider Austrije, treba mu koalicioni partner koji bi imao većinu u donjem domu parlamenta, a ostali rivali su rekli da neće raditi sa Kiklom u vladi.

Generalni sekretar Narodne stranke Kristijan Štoker priznao je da "nismo osvojili prvo mesto", ali je rekao da se njegova stranka vratila sa nižeg rejtinga u anketama. I potvrdio je Nehamerovo odbijanje da formira koaliciju sa Kiklom rečima - "to je bio slučaj juče, tako je i danas i tako će biti i sutra".

Lider socijaldemokrata, stranke koja je vodila mnoge austrijske vlade posle Drugog svetskog rata, Andreas Babler pozicionirao se kao krajnja suprotnost Kiklu. Babler je odbacio vladu sa krajnjom desnicom i označio Kikla kao "pretnju demokratiji".

Više od 6,3 miliona ljudi starosti 16 i više godina imalo je pravo da glasa za novi parlament u Austriji, članici Evropske unije koja vodi politiku vojne neutralnosti.