Lideri EU o migrantima i koronavirusu

Lideri Turske, Nemačke, Velike Britanije i Francuske u utorak su razgovarali putem video konferencije o krizi u Siriji i pitanju migranata, kao i o zajedničkoj akciji protiv korona virusa, piše Rojters, ukazujući da je poziv dogovoren pošto je Ankara otvorila svoje granice migrantima koji pokušavaju da uđu u EU.

Tursko predsedništvo saopštilo je da su Erdogan, francuski predsednik Emanuel Makron, nemačka kancelarka Angela Merkel i britanski premijer Boris Džonson takođe razgovarali o metodama humanitarne pomoći provinciji Idlib na severozapadu Sirije.Desetine hiljada migranata pokušali su da uđu u Grčku, pošto je Turska 28. februara saopštila da ih više neće zadržavati na svojoj teritoriji, što je, kako navodi Rojters, protivno sporazumu Ankare i Brisela iz 2016.

Grčka je upotrebila suzavac i vodeni top protiv migranata, a obe zemlje poslale su trupe ili bezbednosne snage na granicu.Turska je primila 3,6 miliona Sirijaca, a plaši se da bi sirijske vladine snage mogle prebaciti još tri miliona preko svojih granica iz provincije Idlib koju drže pobunjenici.

Turska je izvršila pritisak na evropske lidere za nova novčana obećanja kako bi sprečila desetine hiljada izbeglica u pokušaju da dođu do Evrope usred rusko-sirijske ofanzive na severozapadu Sirije, naveo je Gardijan.

U 75-minutnoj video konferenciji Makron, Merkel, Džonson i Erdogan su razgovarali o mogućnostima novog izbegličkog dogovora, načinima borbe protiv nastavka ruske pretnje u Idlibu i strahu da bi korona virus mogao da se raširi izbegličkim logorima na granici Sirije s Turskom, Libanom i Jordanom.Razgovori su održani pošto je Grčka bila pod dodatnim pritiskom da ukloni velike prenaseljene migrantske kampove koji se smatraju posebno rizičnim okruženjem za širenje korona virusa.

Grčka je u utorak saopštila da će obustaviti posete pojedinaca i organizacija migrantskim kampovima širom zemlje na dve sedmice kako bi sprečili širenje korona virusa, ističe agencija Frans pres.

Atina je postepeno pooštravala ograničenja na trgovinu i javna okupljanja jer se, ukazuje AFP, broj  smrtnih slučajeva od korona virusa u toj zemlji povećala tokom proteklog vikenda na četiri.

Iako je Turska nagovestila da ukida dvonedeljnu operaciju pomoći kretanju desetina hiljada ljudi prema Evropi, posle žestokog odgovora grčkih graničara i teških diplomatskih reakcija evropskih političara, odnosi Ankare s Grčkom i Evropom su pretrpeli štetu ali su i izazov strateški važnom, energetski bogatom jugoistočnom Sredozemlju, ocenjuje Njujork tajms.Migranti na grčko-turskoj kopnenoj granici vraćani su prošle sedmice autobusima natrag u Istanbul, a broj pokušaja prelaska granice smanjen je s nekoliko hiljada na nekoliko stotina dnevno, tvrde svedoci i grčki zvaničnici.

Takođe, krajem prošle nedelje turske vlasti su objavile da su tri krijumčara ljudima osuđena na ukupno 125 godina zatvora zbog učešća u smrti sirijskog dečaka Alana Kurdija, čije utapanje je simbol migrantske krize 2015. godine. Te i druge događaje poslednjih nekoliko dana, stručnjaci i evropski političari su protumačili kao signale Evropi da su turske vlasti ponovo spremne da nadgledaju svoje granice i zaustave drugi talas migracija, ukazao je njujorški list.

Prethodilo je napeto razdoblje u kojem je Erdogan pokušao upravo suprotno s ciljem da izmami evropsku podršku turskoj vojnoj kampanji na severu Sirije, ali i više evropske pomoći za četiri miliona izbeglica unutar Turske. Stručnjaci su, međutim, ocenili da bi mobilizacija migranata i bezbednosnih snaga na granicama s Evropom mogla izazvati suprotan učinak za Erdogana, odnosno evropske političare učiniti manje spremnim na ustupke.

Evropski lideri će verovatno pristati da pošalju više novca u Tursku kao pomoć u suočavanju s izazovima koje donosi priliv izbeglica, rekao je Mark Pierini, bivši izaslanik Evropske unije u Turskoj dodajući da je moguće da će oklevati da pristupe drugim turskim diplomatskim prioritetima kao što su širenje zajedničke turske carinske unije s Evropom i dalje promene viznog režima za turske državljane.