Mladen i Vuk iz Niša ne sanjaju telefone i računare, već hranu

Dečaci sa majkom žive kao podstanari u kući u kojoj im mnogo toga nedostaje, a izdržavaju se od socijalne pomoći i dečjeg dodatka koji mesečno iznose ukupno 16.000 dinara.

Centar za socijalni rad im s vremena na vreme isplaćuje jednokratnu pomoć za kupovinu lekova, pošto mlađe dete ima problem sa zdravljem i mora stalno da bude pod terapijom.

Nataša Manojlović (45) kazala je agenciji Beta da bi sve bilo drugačije kada bi ona mogla da radi, ali za sada to nije moguće jer nema nikoga ko bi mogao da joj čuva sinove dok je ona na poslu.

- Suprug je nastradao nesrećnim slučajem kada sam bila u osmom mesecu trudnoće sa Vukom. Dok mi je majka bila živa, mnogo nam je bilo lakše jer nam je pomagala u svemu, ali je umrla pre par meseci. Imamo rođake, ali oni gledaju sebe. Nemamo nikoga ko bi mogao da nam pomogne - izjavila je Manojlović.

Ona je kazala da dečacima i njoj sada najviše znači pomoć humanih Nišlijki koje su se organizovale preko fejsbuk grupe "Obrok za porodicu Niš", kao i pomoć koju dobijaju od ljudi organizovanih u grupi "Ako imaš donesi, ako nemaš odnesi".

- Zahvalna sam do neba svim ženama u grupi 'Obrok za porodicu'. Da nije njih ne znam šta bih radila, deca bi mi bukvalno trpela gladna. Humani ljudi iz grupe 'Ako imaš donesi, ako nemaš odnesi' obezbedili su nam polovni zamrzivač i garderobu - rekla je Manojlović.

Veliku sreću, dodala je Manojlović, njena porodica ima i sa vlasnikom kuće u kojoj su podstanari, jer ima puno razumevanja za njenu situaciju, tako da mu kiriju plaća onda kada stigne.

- Kućica ima osnovne stvari za život, ali nam dosta toga i nedostaje. Najpotrebniji su nam frižider i kauč, pošto imamo samo jedan. Električni šporet je polomljen, ali se preko zime nekako snalazim za spremanje pošto ložimo - kazala je Manojlović.

Ona je rekla da nisu ranije oskudevali u stvarima, ali su imali nesreću da vlasnik stana u kojem su bili podstanari zapadne u dugove, a izvršitelji su došli i popisali sve stvari, uključujući i krevet u kome su deca spavala, tako da su morali da se isele samo sa koferima u rukama.

- Deca su jedina svetla tačka u mom životu i zaista imam sreću sa njima jer su dobri i razumni. Kada nemamo hranu, oni mene teše. Trudim se da odrastaju srećni, uprkos tome što nemaju mnoge stvari kao druga deca - rekla je Manojlović.