LIČNI STAV Mišo Vujović: Zakon za ruku Svetog Jovana Krstitelja

Otimanje pamćenja, hramova, svetinja, imovine, trebalo je medijski i politički maskirati jednim pokušajem paljenja zastave Crne Gore u prestonom Beogradu. Protest navijača pred ambasadom Crne Gore u Beogradu doživeo je masovnu osudu.

Bezprizorni Zakon otimačine gotovo niko.

"Penetrirala" je peticijom grupa tzv. dežurnih intelektualaca iz regiona optuživši Srbiju da destabilizuje Crnu Goru. Ekspresno njih 88 komada, antisrpskih eksperata, slovom i brojem. Tih 88 brojeva na čelu sa Latinkom Perović, srbijanskom liberalkom, i Stipom Mesićem, liberalnim ustašom, grobarom SFRJ, skinut je sa Sorošovog platnog spiska. Numerički broj 88 je problematičan i osobe sa tim brojem u zbiru su agresivne.

Zajednički imenitelj potpisnika je antisrpstvo i novac.

Na čijoj strani je zvanična Srbija znaćemo ubrzo, ali je dobro da su građani Srbije napokon došli do saznanja da u Crnoj Gori živi 200.000 Srba, koji su sa pesmom, ikonama i svećama po nevremenu izašli na ulice, bez obzira što je nekima pun k***c Crnogoraca. Donekle sa pravom naročito to važi za one sa stomakom u Beogradu i srcem u Podgorici.

Narod je ustao otmeno i gospodstveno kako i dolikuje slobodarskom duhu srpskog bića Crne Gore. Od Pljevalja do Herceg Novog građani su na nogama.

Za uličarsku vlast ulica je jedina nadležna ustanova.

On je otvorio prije neki dan na Pravnom fakultetu u Momišićima sudnicu, narod je izbacio na ulicu, od države napravio ludnicu, briše istoriju, šalje državu na lomaču.

Bez dana radnog staža celog života vlada u sukobu sa zakonom i sa svima koji su mu neko dobro učinili. Nikada ne udara sam već u društvu moćnih zaštitnika. U Slobinom šinjelu dotukao je saborce iz omladinskih struktura, ratovao sa Hrvatima, gadio se sto posto Crnogoraca.

Pod Klintonovom i Širakovom zaštitom odstrelio je Momira Bulatovića i okrenuo leđa Slobodanu Miloševiću, sa kojim se nije smeo suočiti u Hagu. Molio je Karlu del Ponte na kolenima da ne svedoči. Uplatio u fond za odbranu Slobodana Miloševića 300.000 evra.

Posvađao se sa Đinđićem, izdriblao Tadića, sa Koštunicom je komunicirao preko žrtvovanog Marovića i počivšeg Maraša, čuvara svih njegovih tajni.

Njegov javni uspeh posledica je tajnih poslova. Prve velike pare Maraš i Milaš opljačkali su uoči raspada SFRJ u AMSJ (Auto-moto saveza Jugoslavije). Od javne plate ne dolazi se do vrha najbogatijih političara sveta. Nije mu padalo na pamet da prekraja, a sada prekopava istoriju. Navikao se da klisne pod skute jačeg. Iz svakog sukoba izlazio je snažniji i agresivniji sa novim investitorima enormnog kapitala stečenog poslovima van zakona.

Dugo sam se bavio deevolucijim Gospodara. Od malog sluge do velikog cara. Od Titovog pionira, Šuvarovog omladininca, mladog džemperaša, Momirovog brata, Slobinog pulina, ratnog jastreba protiv Hrvata, duvanskog bosa, borca za Jugoslaviju, njenog protivnika, Mila Đukađina i Mila Dukljanina do Mila borca protiv Boga.

Njegov lični život me nije interesovao, ni jedan pridev nisam do onomad upotrebio. Ali kada je krenuo na crkvu kao u poharu na Konavle misleći da će rat protiv Boga proći nekažnjeno i da će sutra okriviti nekog Markovića kao onomad Miloševića – grdno se vara.

U njegovom živopisnom žitiju bilo je pikantnih stvari, kao ilustracija njegove neiživljenosti, ali time neka se bave njegovi intimusi, sponzori i kupler majstori.

Svako ko je sa njim dilovao danas je bivši. Ili pokojnik ili pokajnik ili je ruiniran ili mentalno diskvalifikovan ili doveden na prosjački štap. Mnogo je primera obogaljenih ortaka, ali još više obogaljenih građana.

Sve što se moglo "utopiti" tapnuo je po nekoliko puta. Poslovi su propadali, ali je tal redovno uzimao. Postao je Gospodar procenata da mu je posredovanje kao šefu mafije postalo opsesija. Kada je sve rasprodao, ostala je crkvena zemlja, atraktivne lokacije po primorju, hramovi i svetinje, uključujući ruku svetog Jovana Krstitelja, za koju je Đukanović dobio ogromnu ponudu.

Prema tvrdnjama jednog sveštenika, Đukanović je za enormne pare, duplo veće od javnog duga Crne Gore, prihvatio ponudu da proda ruku Svetog Jovana Krstitelja.

Neće moći, druže Milo. Vaistinu neće moći! - zaključuje Mišo Vujović u ličnom stavu na portalu "IN4S".