"Vučićev dolazak zamaglio bi svetlost božićne vatre"

Podaci sa Eurostata kažu da su Srbija, Crna Gora i BiH među najsiromašnijima, ako ne i najsiromašnije u Evropi?

- Eto slikovite posledice formalizma, odnosno spoljašnjosti u veri, u obredu. Starozavetni prorok je zavapio "Ovaj narod Boga poštuje samo usnama, a ne i u srcu!" Otuda, toliko nominalnih hrišćana, a mali broj onih u kojima dejstvuje ljubav, trpeljivost… Vera nas se nije dublje dotakla. Nosimo je kao barjak neke zemaljske ideologije. Pravoslavci imaju odgovor na to. Liturgijsko sabranje. Okušanje Gospoda na Tajnoj večeri u skladu sa jevandjelskim prizivom. I sve, naravno, što ide uz to… i pre i posle toga. Ko se napoji tog liturgijskog pića, biće izlečen od te pošasti duhovne dvoličnosti. Ali, nažalost, takvi ostaju u manjini, sve dok su upravitelji društva upravljeni drugim, suprotnim interesima. Crkva u Crnoj Gori dočekuje Božić u tuzi i zabrinutosti, budući da aktuelna vlast smatra da se harmonično društvo gradi radikalnim eradikacijama društvenih struktura, a u ovom slučaju je to Mitropolija crnogorsko-primorska?

- Najbolji odgovor na to jeste postupanje po sekularnim principima. Ne možemo sve ljude u ovom društvu uvesti u Crkvu, niti možemo nekome nametati razumevanje vere… ali možemo graditi kvalitetno građansko društvo, u kome važe društveni ugovori. Dogovori koji uspostavljaju zakone i ustave. Problem sa ovim zakonom nije toliko u tome što se u njemu nešto kosi sa mojim verskim uverenjima ili intimnim željama, nego zato što on krši načela Ustava i ranije donetih zakona. Niko ne želi monopol vere ili ma koje crkve, ali monopol društvenog dogovora i zakona mora postojati, da ne bi ljudi počeli da prelaze semafor na crveno svetlo.

Na koji način je Sveti Sava kao osnivač Zetske eparhije postao državni neprijatelj broj 1 u Crnoj Gori?

- Ne znam tačno koju reč da upotrebim…revolucija ili evolucija. Uglavnom, ovde je na delu nasilje vlasti prema sopstvenom tradicionalnom identitetu Crnogoraca. A taj identitet jeste vekovima – svetosavski. Muka je graditi nacionalni identitet na početku 21.veka, kad znaš da je vreme za taj posao bilo aktuelno pre 150 ili 200 godina. A još je veća muka kad taj identitet gradiš mimo većinske volje građana, i nasuprot onom identitetu koji su imali tvoji preci. Eto, zato se Sveti Sava, našao u ulozi "državnog neprijatelja". Svetac bez čijeg lika gotovo da nema ni jedne pravoslavne bogomolje u Crnoj Gori, i istorijska ličnost koja je utkana u sve pore ovdašnje kulture i prosvete.

Sveti arhijerejski sinod SPC je nedavno podržao Episkopski savet u Crnoj Gori, ali je istakao da nam vanredni arhijerejski sabor nije potreban?

- Ne znam treba li nam "vanredni" sabor, ali nam definitvno trebaju češća sabranja i savetovanja na svim nivoima unutar Crkve. Definitivno jedan skup arhijereja godišnje, koji traje 10-tak dana, a od čega trećina vremena ide na redovne godišnje izveštaje, potreban je, ali i nedovoljan. Treba i mora češće. Živimo u prebrzom vremenu, sa prečestim promenama, kako u životu pojedinaca, tako i na globalnom planu.

Episkopski savet SPC je takođe istakao da je dolazak predsednika Vučića na sever Crne Gore bespotreban jer je to mešanje u crkvene prilike. Zašto je donesena upravo takva odluka?

- Niko nije rekao da predsednik Srbije ne treba da dođe u Crnu Goru. Mislim da je njegov dolazak potreban, pa čak i obavezan s obzirom na dugu istoriju i bliskost odnosa između dve države. Samo smo naglasili da vreme božićnih praznika nije najbolji termin za taj dolazak. Prvo - takva bi poseta, s obzirom na važnost gosta, stavila sam praznik u drugi plan. Isto bih rekao i da se radi o Vaskrsu. Drugo - pošto se ovih dana odvijaju crkveni protesti za prava i slobodu Crkve i pravoslavnih hrišćana, postoji velika mogućnost da se jedan takav dolazak državnika zloupotrebi i da se diskredituju motivi crkvenih protesta, pa da se oni vežu za interese države Srbije, ili poziciju srpskog naroda. Opet, niko ne tvrdi da pitanja Crkve u Crnoj Gori nemaju veze sa Srbijom i da se ne tiču Srba. Crkva nam se zove Srpska Pravoslavna Crkva, pa da ne objašnjavam dalje - gde joj je vekovno sediše i kakva joj je istorija. Ali dolazak predsednika budi previše političkih asocijacija, pokreće višestruku simboliku…. a sve bi to, bojimo se, zamaglilo svetlost božićne vatre.

Nakon odluke da odustane od dolaska, Vučić je govorio i o problemima sa kojima se susreće srpski narod i crkva u Crnoj Gori pod režimom Đukanovića. Jeste li vi imali prilike da osetite na svojoj koži njegovu brigu pre ove situacije?

- Srbija je uvek pazila na potrebe SPC svuda, pa i kod nas u Crnoj Gori. Pod tim mislim na brigu o obnovi hramova, radu sveštenika, prosvetni rad Cetinjske bogoslovije, pomaganje i podršku kulturnim, izdavačkim projektima. Mislim, ako mogu ambasade SAD, Nemačke i drugih zapadnih zemalja da budu sufinansijeri kulturnih projekata u CG, iako država Turska otvoreno pomaže rad medrese u Tuzima, zašto bi se angažovanje Srbije po pitanju života SPC u Crnoj Gori, posmatralo u negativnom kontekstu? U tom smislu, moram istaći, da je i vlast koju personalizuje predsednik Vučić, kao i sve prethodne vlasti u Srbiji - neprekidno pomagala i pomaže SPC u Crnoj Gori.

Pominje se nekakav ugovor koji bi, uz posredovanje upravo Vučića, SPC potpisala sa državom Crnom Gorom?

- To su veoma delikatna pravna pitanja, i veoma je bitan redosled poteza u tom pravcu. Bitan je i sadržaj takvog eventualnog ugovora. Da li će njegove mogućnosti imati onu širinu koju imaju ugovori koje je Crna Gora potpisala sa Rimokatoličkom crkvom i Islamskom zajednicom? Ako hoće - onda je to dobar put. A ako se bude išlo u pravcu modifikovanja ili smanjenja tih mogućnosti, onda to nije opcija. Isto tako, biće stvar trenutne procene i mišljenja stručnjaka, u kakvom su međusobnom odnosu taj mogući ugovor i ovako loš zakon. Ako mene pitate – ovaj i ovakav zakon mora nestati, da bi se normalno razgovaralo svemu drugom.

 I poslednje pitanje, sve ono što se mi nismo setili pitati, a Vi želite poručiti za Božić…

- Da budemo bolji, jedno zrno, jednu mrvu, danas u odnosu na juče. Malo više strpljenja, malo više vere danas, nego što smo je imali juče. I to da pođemo od naše neposredne okoline, od komšija i braće. Tu su, među njima, među našim najbližima. I gladni i žedni (pažnje), i migranti (iz normalnog života), i oni bombardovani i razoreni (ljudskom zlobom)… i što je najvažnije, njima, baš mi, možemo pomoći i ulepšati dan.