Stan u Srbiji za 100 evra: Najzanimljivije je gde ga je pronašao

Kada danas tražimo stan, postupak je gotovo automatski. Otvorimo nekoliko sajtova, podesimo maksimalnu cenu, kvadraturu i lokaciju, a zatim iz dana u dan gledamo iste ili veoma slične oglase. Ako je ponuda dobra i cena niža od proseka, stan često nestane pre nego što uspemo da zakažemo gledanje.

Zato priča jednog stranca koji trenutno živi u Srbiji zvuči kao da pripada vremenu pre interneta.

Dok renovira seosku kuću u Boki, koju je kupio za 8.000 evra, autor YouTube kanala FastEddieDice tražio je privremeni smeštaj u Vršcu. Njegov prijatelj je ispred jedne prodavnice primetio običan papirić sa oglasom za izdavanje stana za 100 evra mesečno i poslao mu kontakt. Stranac kaže da je dogovor sklopio nekoliko minuta nakon što je pogledao stan.

Nema tajnog sajta sa jeftinim nekretninama, posebne šifre niti trikova sa algoritmom.

Samo oglas na papiru koji veliki deo ljudi verovatno nikada ne bi video.

Šta je zapravo dobio za 100 evra

Stan se nalazi u Vršcu i deo je dupleksa. Nije veliki, ali je potpuno namešten. Dnevna soba, trpezarija i kuhinja nalaze se u zajedničkom prostoru, dok su ga u kuhinji sačekali šporet, frižider, sto, elementi, pa čak i osnovno posuđe. Kupatilo ima veš-mašinu, a nameštena je i spavaća soba.

Kirija, naravno, nije jedini mesečni trošak. Prema njegovim rečima, gas, struja i odnošenje smeća zajedno ga koštaju još približno 50 evra, pa za stanovanje ukupno izdvaja oko 150 evra mesečno.

Još zanimljivija je lokacija. Navodi da mu je do centralnog gradskog trga potrebno približno šest minuta peške.

To ovu priču odvaja od tipičnih oglasa za ekstremno jeftine nekretnine koje se često nalaze daleko od grada, zahtevaju ozbiljno renoviranje ili iza privlačne cene kriju neki veliki nedostatak.

Da li stan za 100 evra pokazuje kakve su kirije u Vršcu? Ne

Tu je važno ne napraviti pogrešan zaključak. Jedan izuzetno povoljan stan ne znači da se nameštene nekretnine u Vršcu uobičajeno izdaju za 100 evra, baš kao što jedan preskup oglas ne određuje cenu čitavog grada.

Ono što je mnogo zanimljivije jeste način na koji je stan pronađen.

Najveći portali imaju ogromnu ponudu i za većinu ljudi ostaju najpraktičniji način traženja nekretnine. Ali u manjim gradovima deo tržišta i dalje funkcioniše preko preporuke, poznanika, lokalnih grupa i oglasa koje vlasnik nikada ne postavi na veliki portal.

Takvi stanovi mogu ostati nevidljivi nekome ko traži isključivo preko interneta.

Naravno, ni „oglas na banderi“ nije automatska garancija dobrog posla. Pre useljenja treba proveriti ko izdaje nekretninu, dogovoriti uslove, troškove i depozit i zaštititi se odgovarajućim ugovorom, ali priča iz Vršca ipak pokazuje nešto što smo u vreme aplikacija gotovo zaboravili.

Ponekad najjeftiniji oglas nije na poslednjoj stranici sajta. Nije na sajtu uopšte.