U Srbiji postoji jezero na kojem ostrva menjaju mesto: Na njima rastu čak i breze

Srbija ima jezera koja poznajemo po boji vode, plažama, pecanju ili legendama koje se uz njih vezuju. Vlasinsko jezero, međutim, ima nešto što ne može lako da se smesti ni u jednu od tih kategorija.

Na njegovoj površini postoje plutajuća tresetna ostrva koja mogu da menjaju položaj pod uticajem vetra i vodostaja.

I ne govorimo o nekoliko grančica i trave koje plutaju po vodi. Na tim komadima treseta raste vegetacija, a na pojedinim ostrvima mogu se videti čak i stabla.

Turistička organizacija Srbije opisuje ih kao ostatke nekadašnje tresave koji poput ostrva plutaju jezerom, stvarajući prirodni fenomen veoma redak u svetu.

Kako je nastalo jezero sa ostrvima koja „putuju“

Današnje Vlasinsko jezero nije oduvek izgledalo ovako.

Nalazi se na području nekadašnje velike tresave. Kada je sredinom prošlog veka izgrađena brana i područje potopljeno radi stvaranja akumulacije, delovi treseta odvojili su se od dna i isplivali na površinu.

Tako su nastale svojevrsne plutajuće „galije“.

Treset je lagan, pun biljnog materijala i dovoljno kompaktan da se na nekim njegovim delovima vremenom razvije čitava mala vegetacija. Vetar i visok vodostaj mogu da pokrenu veće komade, pa ostrvo koje je jedno vreme uz obalu može kasnije završiti na drugom delu jezera.

Jedno od najpoznatijih dobilo je neobično ime Mobi Dik.

RTS je ranije beležio da se ovo veliko plutajuće ostrvo, nakon perioda tokom kojeg je bilo nasukano uz obalu, ponovo pokrenulo kada su ga visoki vodostaj i jak vetar odvojili.

Na ostrvima rastu i zaštićene biljke

Fenomen postaje još zanimljiviji kada se pogleda šta zapravo raste na tresetu.

Na ostrvima se mogu naći trava, žbunje i breze, a zabeležene su i retke i zaštićene biljne vrste. RTS navodi maljavu brezu, gorku detelinu i rosulju, biljku mesožderku koja hvata insekte.

Zbog toga plutajuća ostrva nisu samo turistička atrakcija koju treba „osvojiti“ zbog fotografije.

Ona su deo zaštićenog prirodnog prostora i njihovo oštećivanje ili menjanje nije dozvoljeno.

Vlasina početkom jeseni izgleda potpuno drugačije

Vlasinsko jezero nalazi se na oko 1.210 metara nadmorske visine, pa kraj leta i početak jeseni ovde dolaze ranije nego u nižim delovima Srbije.

Turistička organizacija Srbije upravo septembar izdvaja kao period kada je vazduh već svežiji, dok su sunčani dani i dalje prijatni za obilazak jezera, kajak, čamac ili šetnju.

Okruženo je planinama, livadama i brezovim šumama, a udaljenost od velikih gradova čuva utisak da ste stigli mnogo dalje nego na jug Srbije, ali ono po čemu ćete ga sigurno pamtiti možda neće biti ni boja vode ni pogled na planine.

Biće to saznanje da ostrvo koje gledate možda sledeći put kada dođete više neće biti na istom mestu.