Generacije su se ovde kupale, a danas je voda zelena: Šta se dogodilo jednom od najpoznatijih jezera u Srbiji

Palićko jezero i danas je jedna od najprepoznatljivijih turističkih tačaka severa Srbije. Šetalište, vile, park, restorani i obala privlače posetioce, a za mnoge porodice Palić je mesto vezano za uspomene koje se prenose generacijama, ali postoji velika razlika između Palića iz porodičnih priča i onoga što kupač zatiče danas.

Nekada prestižna banja i popularno letovalište, Palić danas ima ozbiljan problem sa kvalitetom vode. Tokom toplih meseci karakteristična zelena boja postaje posebno uočljiva, a kupanje se godinama ne može posmatrati kao bezbrižna aktivnost kakva je nekada bila.

Kako je voda postala zelena?

Odgovor nije u jednom uzroku niti se problem pojavio preko noći.

Stručnjaci kao jedan od ključnih razloga navode višedecenijsko slivanje neprečišćenih otpadnih voda iz Subotice u jezero. Iako je sistem prečišćavanja u međuvremenu modernizovan, na dnu jezera ostale su velike količine fosfora i azota nataložene u mulju.

Kada tokom leta dođu visoke temperature, velika količina hranljivih materija pogoduje intenzivnom cvetanju algi. Upravo one vodi daju upadljivu zelenu boju, a istovremeno mogu da doprinesu smanjenju količine kiseonika u vodi i problemima za čitav ekosistem.

Zato ono što turista vidi kao neobičnu boju zapravo predstavlja spoljašnji znak mnogo dubljeg ekološkog problema.

Problem prave i ribe

Priča se dodatno komplikuje kada se pogleda šta se događa ispod površine.

Invazivne vrste, među kojima se izdvajaju babuška i tolstolobik, dodatno su poremetile prirodnu ravnotežu jezera. Rijući po dnu mogu ponovo da podignu nataložene materije, dok istovremeno utiču na organizme koji imaju važnu ulogu u prirodnom funkcionisanju jezera.

Zbog toga sanacija Palića nije pitanje jednostavnog „čišćenja vode“. Potrebno je menjati čitav sistem koji se narušavao decenijama.

Poslednjih godina zato se sprovodi niz mera. Izgrađena je kanalizaciona mreža kako bi se smanjio priliv novih otpadnih voda, oko jezera su formirane zaštitne zone od trske i drugog rastinja, a sprovodi se i izlov invazivnih vrsta riba uz pokušaje vraćanja prirodnije ravnoteže.

Može li Palić ponovo da bude jezero za kupanje?

To je pitanje koje najviše zanima ljude koji pamte drugačiji Palić.

Odgovor stručnjaka nije brz ni naročito romantičan: instant rešenje ne postoji. Oporavak jezera može trajati godinama, pa i decenijama. Povremeno se beleže poboljšanja kvaliteta vode van najtoplijeg dela sezone, ali letnji toplotni talasi i dalje pogoduju cvetanju algi.

Turistički život Palića zbog toga nije nestao. Posetioci i dalje dolaze zbog šetnje, arhitekture, prirode i sadržaja na obali, dok su bazeni i akva-park preuzeli deo uloge koju je nekada imalo samo jezero.

I možda je upravo to najneobičniji paradoks Palića. Jedno od najpoznatijih jezera u Srbiji i dalje privlači ljude, samo što je voda, koja je nekada bila glavni razlog dolaska, postala njegov najveći problem.