Srbija ima više od 4.500 sela: Mlade privlači ono što grad sve teže pruža

Na pitanje koliko sela ima u Srbiji ne postoji sasvim jednostavan odgovor, jer zvanična statistika ne koristi uvek reč „selo“ onako kako je upotrebljavamo u svakodnevnom govoru.

Prema posebnoj studiji Republičkog zavoda za statistiku „Srbija između sela i grada – naselja i njihova strukturna obeležja“, u zemlji postoji 4.721 naselje. Ipak, taj broj obuhvata i gradska naselja, pa se ne može reći da Srbija ima tačno 4.721 selo.

U zvaničnim tabelama stanovništvo se najčešće razvrstava na gradska i „ostala“ naselja. Upravo se ta druga grupa u javnosti uglavnom poistovećuje sa selima i obuhvata više od 4.500 mesta. Zbog toga se najčešće navodi da Srbija ima oko 4.700 sela, iako taj izraz predstavlja pojednostavljeno tumačenje statističke podele.

Gotovo četiri od deset stanovnika žive van gradskih naselja

Konačni rezultati Popisa stanovništva iz 2022. godine pokazuju da je Srbija tada imala 6.647.003 stanovnika. U gradskim naseljima živelo je 4.120.782 ljudi, dok je u „ostalim“ naseljima popisano 2.526.221 stanovnika.

To znači da približno 38 odsto stanovništva Srbije živi van naselja koja statistika označava kao gradska. Selo, dakle, nije marginalni deo zemlje, iako su stanovništvo i poslovi sve više koncentrisani u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i drugim većim centrima.

Problem je u tome što nisu sva sela u istoj situaciji. Prigradska mesta u blizini velikih gradova mogu da rastu, dobijaju nove kuće i privlače stanovnike koji svakodnevno putuju na posao. Istovremeno, udaljena brdsko-planinska i pogranična sela ostaju bez stanovništva, prodavnica, škola i redovnog prevoza.

Svako četvrto selo suočeno sa mogućim nestajanjem

U javnosti se godinama navodi procena da se oko 1.200 sela nalazi na putu nestajanja. To bi značilo da se sa ozbiljnim demografskim pražnjenjem suočava približno svako četvrto selo u Srbiji.

Ovaj podatak treba razumeti kao procenu demografske ugroženosti, a ne kao broj sela koja će nestati određenog datuma. Selo formalno može da postoji i kada u njemu ostane veoma malo stanovnika, ali njegov stvarni život počinje da se gasi kada nema dece, radno sposobnih ljudi i osnovnih usluga.

Popis iz 2022. potvrdio je širi problem smanjenja stanovništva. Srbija je između dva popisa izgubila skoro pola miliona ljudi, a pad je zabeležen u svim regionima osim Beogradskog.

Posebno su pogođena mala i udaljena mesta. Kada u selu nema dovoljno dece, škola se zatvara ili nastava opstaje sa svega nekoliko učenika. Kada nema redovnog prevoza, ambulante, prodavnice i pouzdane internet veze, povratak mladih postaje mnogo teži bez obzira na cenu nekretnine.

Zašto mladi ipak počinju da gledaju kuće na selu?

Najveća promena dolazi iz gradova. Cene stanova, kirija i svakodnevnog života toliko su porasle da se kuća sa dvorištem u selu više ne posmatra samo kao romantična ideja.

Za cenu manjeg gradskog stana u pojedinim delovima Srbije moguće je pronaći znatno veću kuću, okućnicu, pomoćne objekte i zemlju. Mladim porodicama posebno su privlačni dodatni prostor, mirnije okruženje i mogućnost da deca odrastaju uz dvorište i prirodu.

Razvoj rada od kuće otvorio je novu mogućnost i ljudima čiji posao nije vezan za poljoprivredu. Programeri, dizajneri, prevodioci, administrativni radnici i mali preduzetnici mogu, ukoliko imaju stabilan internet, da zadrže posao i prihode, a promene mesto stanovanja.

Drugi u selu vide poslovnu priliku: proizvodnju hrane, pčelarstvo, preradu voća, seoski turizam, izdavanje smeštaja ili pokretanje porodičnog gazdinstva. Ipak, takav potez zahteva mnogo više od kupovine jeftine kuće – potrebno je tržište, znanje, ulaganje i jasna računica.

Država nudi do 1,5 miliona dinara za kuću

Dodatni podsticaj predstavlja program Ministarstva za brigu o selu za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom.

Za program je u 2026. godini izdvojeno 375 miliona dinara, a maksimalan iznos bespovratnih sredstava povećan je na 1,5 miliona dinara po kući.

Pravo učešća imaju punoletni državljani Srbije do 45 godina koji ispunjavaju propisane uslove. Mogu da konkurišu pojedinci, samohrani roditelji, bračni i vanbračni parovi, kao i mladi poljoprivrednici koji nemaju nekretninu u vlasništvu.

Zainteresovani sami pronalaze odgovarajuću kuću, a zatim se obraćaju lokalnoj samoupravi na čijoj teritoriji se nekretnina nalazi. Konkurs za 2026. otvoren je do utroška novca, a najkasnije do 1. novembra.

Važno je naglasiti da nije reč o tome da država građanima nasumično deli gotove „besplatne kuće“. Program obezbeđuje bespovratna sredstva za kupovinu nekretnine koju kandidat sam pronađe i koja mora da ispuni propisane uslove.

U 4.000 kuća uselilo se više od 17.000 ljudi

Prema podacima Ministarstva za brigu o selu iz februara 2026. godine, od početka programa dodeljeno je 4.000 seoskih kuća sa okućnicom. U njih se uselilo oko 17.100 ljudi, među kojima je veliki broj dece.

To pokazuje da interesovanje nije samo simbolično. Hiljade porodica i pojedinaca zaista su promenile adresu ili rešile stambeno pitanje u ruralnoj sredini.

Ipak, nekoliko hiljada useljenih kuća ne može samo po sebi da preokrene višedecenijski demografski pad u hiljadama sela. Nova porodica može da obnovi kuću, ali bez puta, prevoza, škole, lekara, interneta i mogućnosti zarade teško može dugoročno da ostane.

Nije svako selo dobar izbor za svaku porodicu

Život na selu može da bude jeftiniji i mirniji, ali nije nužno jednostavniji. Pre kupovine kuće važno je proveriti udaljenost od škole, doma zdravlja, prodavnice i opštinskog centra, kao i kvalitet puta, vode, kanalizacije, grejanja i interneta.

Treba proveriti i stanje same nekretnine. Niska kupovna cena može da izgubi smisao ako su potrebni novi krov, instalacije, stolarija, rešavanje vlage ili skupa sanacija pomoćnih objekata.

Za porodice koje posao i školovanje mogu da organizuju izvan grada, selo može biti realna alternativa. Za one koji svakodnevno moraju da putuju, udaljenost i troškovi prevoza mogu brzo da ponište uštedu ostvarenu jeftinijom nekretninom.

Srpska sela zato istovremeno žive dve potpuno različite priče. Jedna govori o starenju stanovništva, praznim kućama i gašenju lokalnog života. Druga donosi mlade porodice, rad na daljinu, obnovljena imanja i novu ekonomiju zasnovanu na turizmu, hrani i malim porodičnim poslovima.

Da li će druga priča postati snažnija, neće zavisiti samo od broja podeljenih kuća. Presudno će biti da li selo može da ponudi ono bez čega savremen život nije moguć put, internet, prevoz, školu, zdravstvenu zaštitu i mogućnost da čovek od svog rada pristojno živi.