U Srbiji postoji banja koju su ljudi gotovo napustili: Nekada je bila puna gostiju, danas tamo vlada gotovo potpuna tišina

Na krajnjem jugoistoku Srbije, između strmih planinskih obronaka, nedaleko od granice sa Bugarskom, nalazi se banja čije ime mlađim generacijama verovatno ne znači mnogo. Stariji je, međutim, pamte kao mesto u koje se dolazilo na lečenje i odmor, gde su se tokom leta okupljali gosti, a banjski hotel predstavljao središte života ovog malog kraja.

Zvonačka Banja je udaljena oko 50 kilometara od Pirota i dvadesetak kilometara od Babušnice, danas je gotovo sušta suprotnost slici klasičnog turističkog mesta.

Priroda nije nestala, izvori nisu presušili, a impresivni Asenovo kale i dolina reke Jerme i dalje se nalaze u neposrednoj blizini. Ono što je nestalo jeste veliki deo turističkog života koji je ovo mesto nekada imalo.

Banja u kojoj je nekada bilo teško pronaći slobodan krevet

Priča o Zvonačkoj Banji neraskidivo je vezana za termomineralne izvore. Prema podacima Udruženja banja Srbije, banja se nalazi na oko 680 metara nadmorske visine, u podnožju planine Vlaška, a njene vode spadaju u grupu oligomineralnih voda. Temperatura vode iznosi oko 28 stepeni Celzijusa. 

Zbog položaja i nadmorske visine, Zvonačka Banja nije bila privlačna samo zbog vode. Okružena planinama, šumama i klisurom Jerme, nudila je kombinaciju banjskog i planinskog odmora koja je decenijama privlačila goste.

Jedan od simbola tog vremena bio je hotel „Mir“, sa oko 250 ležajeva, restoranom, salama i drugim sadržajima. Postojali su i otvoreni bazen i sportski tereni, pa je banja imala infrastrukturu kakva se očekivala od ozbiljnog turističkog i zdravstvenog centra.

Fotografije i svedočenja iz vremena kada je banja radila punim kapacitetom danas deluju gotovo neverovatno kada se uporede sa prizorima napuštenih objekata koji su kasnije postali njeno obeležje.

Hotel je zatvoren, a sa njim je utihnula i banja

Prelomni trenutak za Zvonačku Banju bio je prestanak rada hotela „Mir“. Kako je svojevremeno izveštavao RTS, hotel je nakon neuspešne privatizacije ostao zatvoren, a bez glavnog smeštajnog objekta banja je počela ubrzano da gubi goste.

RTS je 2022. Zvonačku Banju opisao kao mesto koje je nekada bilo poznato po turizmu, dok je zatvaranje hotela ostavilo ozbiljne posledice ne samo na turističku ponudu već i na život ljudi iz okolnih sela.

Kada nestane veliki hotel, u ovako malom mestu ne nestaju samo sobe za goste. Nestaju radna mesta, restorani ostaju bez mušterija, manje je ljudi na ulicama, lokalni proizvođači gube kupce, a mladi sve manje razloga imaju da ostanu.

Upravo se takav proces dogodio i ovde.

Banja koja je nekada živela od ljudi koji su dolazili na odmor i lečenje ostala je bez glavnog motora turizma, dok su godine prolazile, a veliki objekti propadali.

Priroda je ostala ista

Paradoks Zvonačke Banje jeste u tome što gotovo ništa od onoga zbog čega je mesto prvobitno postalo zanimljivo nije nestalo.

Termalna voda i dalje postoji. Planine su i dalje tu. Vazduh je isti, a u neposrednoj okolini nalaze se neke od najzanimljivijih prirodnih atrakcija jugoistočne Srbije.

Posebno se izdvaja "kanjon reke Jerme", zaštićeno područje poznato po strmim liticama i dramatičnim pejzažima. Nedaleko je i manastir Poganovo, jedan od značajnih srednjovekovnih manastira ovog dela Srbije.

Iznad same banje uzdiže se "Asenovo kale", stenoviti masiv koji mestu daje gotovo filmsku kulisu.

Zbog svega toga povremeno se ponovo otvara pitanje oživljavanja Zvonačke Banje. Lokalna samouprava i država tokom prethodnih godina najavljivale su različite mogućnosti za revitalizaciju ovog kraja, ali nekadašnji turistički sjaj još nije vraćen.

Mesto na kojem se najbolje vidi koliko jedna banja može da promeni sudbinu čitavog kraja

Danas Zvonačka Banja nije potpuno napuštena. U okolini i dalje žive ljudi, postoje privatni smeštaji i posetioci koji dolaze zbog prirode, planinarenja, Jerme ili samih termalnih izvora, ali to više nije ona banja kakvu pamte ljudi koji su ovde dolazili u vreme kada je hotel bio pun.

Upravo zato šetnja kroz ovo mesto ima neobičan osećaj. Na jednoj strani su priroda, termalna voda i pejzaži koji se nisu promenili, a na drugoj tragovi infrastrukture napravljene za mnogo više ljudi nego što ih danas ovde dolazi.

Zvonačka Banja tako je postala gotovo simbol jedne druge Srbije, vremena kada su male banje i odmarališta bila puna porodica koje su godišnji odmor provodile unutar zemlje, kada su veliki hoteli živeli čitave sezone i kada je nekoliko stotina kreveta moglo da obezbedi život čitavom kraju.

Danas tamo nema gužve koja se pamti iz boljih vremena. Umesto nje ostali su termalni izvori, planine, nekoliko tragova nekadašnjeg sjaja i pitanje koje se samo nameće kada se pogleda sve što ovo mesto još ima, da li bi Zvonačka Banja jednog dana mogla ponovo da bude puna ljudi?