Mračna tajna arheološkog nalazišta u Srbiji stara 2.800 godina: Masovna grobnica sa 77 žena i dece krije jezivu priču o pokolju

Grobnica je otkrivena početkom sedamdesetih godina prošlog veka na lokalitetu Gomolava, a procenjuje se da je stara oko 2.800 godina. Više od polovine pronađenih bili su mališani mlađi od 12 godina.

Na prvi pogled, sve je ukazivalo na tragediju koja je mogla biti posledica epidemije. Međutim, nova studija objavljena u časopisu Nature Human Behaviour ponudila je potpuno drugačiju i mnogo mračniju sliku.

Na kostima pronađeni tragovi nasilja

Tim istraživača ponovo je analizirao ostatke koji se danas čuvaju u Muzeju Vojvodine u Novom Sadu. Bioarheološkinja Linda Fibiger tokom analize uočila je povrede na kostima kod približno svake pete osobe. Najčešće su registrovane frakture lobanje, ali su pronađeni i tragovi strela i sečiva koji su ostavili karakteristične useke na kostima.

Istraživači upozoravaju da smrtonosne povrede često ne ostavljaju tragove na skeletu. Zbog toga smatraju da je moguće da nisu stradali samo oni kod kojih su povrede vidljive, već da je svih 77 ljudi bilo pogubljeno.

- Očekivali smo da ćemo potvrditi priču o seoskoj zajednici koja je stradala usled bolesti - navodi arheolog Bari Moloj, jedan od autora istraživanja.

Umesto toga, istraživači su naišli na dokaze o događaju mnogo većih razmera.

Nisu bili jedna porodica - došli su iz različitih krajeva

Posebno iznenađenje donela je genetska analiza. Osim jedne majke i njene dve male ćerke, među 77 sahranjenih praktično nije bilo bliskog srodstva. Da je reč o stanovnicima jednog sela, porodici ili klanu koji je uništen u jednom napadu, očekivalo bi se mnogo više porodičnih veza.

Izotopske analize zuba dodatno su pokazale da većina žrtava nije odrasla u okolini Gomolave. Razlikovala se i njihova ishrana tokom detinjstva. To je istraživače navelo na zaključak da su žrtve poticale iz različitih sredina i da nisu predstavljale jednu lokalnu zajednicu.

- Ne znamo da li su živeli zajedno u trenutku masakra, ali smatramo da su pripadali široj regionalnoj populaciji - navodi genetičarka Miren Iraeta Orbegozo, koautorka studije.

Zašto su ubijene žene i deca?

Upravo to pitanje predstavlja jednu od najvećih misterija ovog otkrića. U praistorijskim zajednicama žene i deca predstavljali su važan deo budućnosti društva, ali i značajan ekonomski resurs. Zbog toga njihovo masovno ubijanje nije bilo uobičajen način obračuna sa rivalima.

Istraživači smatraju da bi odgovor mogao da se krije u simbolici samog mesta i načinu na koji su tela sahranjena. Grobnica se nalazi na vrhu mnogo starijeg naseljenog humka koji dominira okolnim ravničarskim pejzažom i predstavlja upečatljiv lokalni orijentir. Tela su pažljivo položena u plitku kružnu jamu prečnika svega oko tri metra.

Još jedan detalj dodatno komplikuje priču.

Nisu opljačkani, a sahrana je bila praćena obredom

Uz posmrtne ostatke pronađeni su lični predmeti poput fibula, ukrasa za kosu, narukvica i prstenja.

To znači da tela nisu bila opljačkana. Pronađene su i kosti goveda i ovaca, što ukazuje da je sahrana verovatno bila praćena određenim obredom - moguće prinošenjem hrane ili žrtvovanjem životinja.

Zbog toga pojedini stručnjaci smatraju da Gomolava nije bila mesto običnog pogubljenja neprijatelja. Arheolog Mario Gavranović ocenjuje da ovo "ne liči na klasično pogubljenje neprijatelja ili rivalske zajednice".

Jeziva poruka rivalima?

Jedan od mogućih scenarija jeste da su ljudi iz različitih delova regiona, koji su bežali od sukoba ili društvenih potresa, presretnuti kod Gomolave i ubijeni. Ali istraživači veruju da je iza pokolja možda stajalo nešto više.

Masakr se dogodio u periodu velikih društvenih promena u Karpatskoj kotlini, kada su se menjali načini bavljenja poljoprivredom i stočarstvom, a počela su da se grade i utvrđena naselja. Gomolava i područje uz Savu tada su predstavljali svojevrsnu graničnu zonu i moguću tačku sukoba različitih grupa. Prema jednoj teoriji, ubistvo žena i dece moglo je imati ideološku i simboličku dimenziju.

Njihova tela su pažljivo položena na istaknutom mestu, gotovo kao javna demonstracija ratnog plena ili dragocenosti koju je pobednik imao moć da uništi. Poruka je, prema ovom tumačenju, mogla biti jeziva i jednostavna: protivnici su želeli da pokažu da imaju moć da unište ono što je drugima najvrednije.

Još mračnija mogućnost jeste da je izbor žena i dece bio nameran - kako bi se prekinuo prenos tradicije, identiteta i budućnosti rivalskih zajednica.

- Deca su budućnost svakog društva, a ovde je ta budućnost nasilno prekinuta - navodi Fibiger.

Tako je grobnica na Gomolavi, koja je decenijama mogla da izgleda kao posledica neke drevne katastrofe, dobila potpuno novo i mnogo jezivije tumačenje.

Naslovna fotografija: Printscreen/YouTube/georadarmala