4 toplotna talasa za leto nisu izuzetak: Klimatolog otkriva novu realnost

Klimatolog Danijela Božanić upozorila je da se poslednjih decenija beleži značajna promena u učestalosti toplotnih talasa i drugih ekstremnih pojava, zbog čega je neophodno da se država priprema unapred i da u rešavanje problema bude uključeno više sektora. Govoreći za K1 TV o sve češćim toplotnim talasima, Božanić je napravila poređenje sa periodom od 1961. do 1990. godine.

- U tom periodu takve pojave beležile su se jednom ili nijednom u nekoliko godina, dok ih danas može biti i četiri u jednoj sezoni - navela je klimatolog.

Kako ističe, ono što danas doživljavamo predstavlja značajno odstupanje od onoga što bi se očekivalo kada bi se posmatrali samo prirodni ciklusi promena klime.

- Ono što danas živimo nije baš ono što je potpuno očekivano ako samo gledamo prirodni ciklus promena klime - rekla je Božanić.

Crveni meteo-alarm nije dovoljan

Klimatolog je posebno ukazala na problem reakcije institucija na ekstremne vremenske prilike. Prema njenim rečima, upozorenje poput crvenog meteo-alarma predstavlja samo prvi korak - informaciju da postoji opasnost. Nakon toga konkretne mere moraju da preuzmu nadležni sektori.

To se, kako navodi, odnosi na zdravstvo, vodosnabdevanje, energetiku, poljoprivredu i druge oblasti.

- Vi ne možete da svoje reakcije bazirate samo na crvenom alarmu. Meni kao laiku ne mora taj crveni alarm ništa da znači u životu. Šta ja treba da radim sa tim crvenim alarmom? Da ga konstatujem i kažem: okej, imamo crveni alarm? Neko drugi, stručnjak koji se bavi zdravljem, vodosnabdevanjem, poljoprivredom, mora da kaže šta treba da uradimo - objasnila je Božanić.

Dunav se povlači, Srbija ne može da utiče na njegov protok

Govoreći o izuzetno niskom vodostaju Dunava, klimatolog je naglasila da Srbija nema mogućnost da direktno utiče na količinu vode u ovoj velikoj evropskoj reci. Protok Dunava zavisi od šireg hidrološkog sistema, padavina i količine vode koja stiže iz brojnih pritoka. Ipak, Srbija može da se pripremi za posledice koje nizak vodostaj donosi.

- Ne možemo mi da reagujemo na tok Dunava, ali možemo da reagujemo svesni toga da će tok Dunava biti nizak - poručila je Božanić.

Ona je kao jedan od ključnih pravaca delovanja izdvojila smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte.

- Moraju da se smanje emisije gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi. To je jedan stub, odnosno put delovanja - zaključila je klimatolog.

Sve učestaliji toplotni talasi, suše, ekstremne padavine i niski vodostaji tako predstavljaju sve ozbiljniji izazov, zbog čega stručnjaci upozoravaju da prevencija i priprema moraju postati sastavni deo funkcionisanja svih ključnih sistema države.