Odšteta ide do MILION dinara: Ove životinje u Srbiji ne smete ni da uznemiravate

Većina ljudi zna da su mrki medved, orao ili beloglavi sup zaštićeni zakonom. Mnogo manje građana očekuje da se na listi nalaze i neke vrste bubamara, leptira, mrava, žaba, puževa i drugih životinja koje gotovo svakodnevno viđamo.

Upravo zato podatak da naknada štete za jednu ubijenu bubamaru može da iznosi 15.000 dinara zvuči gotovo neverovatno. Za riđeg šumskog mrava predviđen je iznos od 40.000, za ježa 28.000, dok se na vrhu odštetnog cenovnika nalazi mrki medved – milion dinara po primerku.

Ipak, važno je napraviti razliku koju senzacionalni naslovi često preskaču: navedeni iznosi nisu automatski „kazne“ koje se naplaćuju na licu mesta, već iznosi naknade štete prouzrokovane nedozvoljenom radnjom prema odštetnom cenovniku. Pored toga mogu da postoje prekršajna ili krivična odgovornost i posebne sankcije.

Milion dinara odnosi se na naknadu štete za mrkog medveda

Pravilnik o odštetnom cenovniku za strogo zaštićene i zaštićene divlje vrste propisuje iznos naknade po jedinki. Taj cenovnik služi da se utvrdi vrednost štete koju je neko naneo prirodi nedozvoljenim ubijanjem, hvatanjem ili uništavanjem zaštićenog primerka.

Najviši pojedinačni iznos predviđen je za mrkog medveda i iznosi milion dinara.

Za crnog orla, orla krstaša i beloglavog supa naknada iznosi 500.000 dinara po jedinki, dok je za vidru i stepskog tvora predviđeno 250.000 dinara.

Iznosi su utvrđeni Pravilnikom o odštetnom cenovniku za utvrđivanje visine naknade štete prouzrokovane nedozvoljenom radnjom u odnosu na strogo zaštićene i zaštićene divlje vrste, objavljenim u „Službenom glasniku Republike Srbije“ broj 37/2010.

Može li se zaista platiti 15.000 dinara zbog bubamare?

Odgovor zahteva važno pojašnjenje: nisu sve životinje koje u svakodnevnom govoru nazivamo bubamarama, leptirima, vrapcima, patkama ili žabama nužno pod istim stepenom zaštite.

Propisi se odnose na tačno određene vrste navedene srpskim i naučnim nazivom. Da bi se utvrdila odgovornost i visina štete, potrebno je ustanoviti o kojoj vrsti je reč, šta se dogodilo i ko je odgovoran za nedozvoljenu radnju.

Zato slučajno gaženje bilo kog insekta ne znači da će građaninu automatski stići račun od 15.000 dinara. Nasuprot tome, namerno hvatanje, ubijanje, sakupljanje, prodaja ili uništavanje staništa zaštićene vrste može da pokrene postupak.

Prema odštetnom cenovniku, za pojedine manje vrste navedeni su sledeći iznosi:

Upravo među malim i neuglednim životinjama nalaze se vrste koje imaju veliku ulogu u ekosistemu, ali ih ljudi lako uništavaju zato što ih ne prepoznaju.

Zakon ne zabranjuje samo ubijanje

Zaštita strogo zaštićenih vrsta mnogo je šira od zabrane lova ili namernog ubijanja.

Član 74 Zakona o zaštiti prirode zabranjuje:

• hvatanje, držanje i ubijanje strogo zaštićenih životinja

• oštećivanje i uništavanje njihovih jaja, čak i kada su prazna

• uništavanje gnezda i legla

• ugrožavanje područja razmnožavanja i odmaranja

• uništavanje njihovih staništa

• znatno uznemiravanje tokom razmnožavanja, podizanja mladih, migracije i hibernacije

• presecanje migratornih puteva

• prikrivanje, uzgoj, trgovinu, prevoz i javno izlaganje primeraka bez odgovarajuće dozvole

To znači da problem nije samo u fizičkom povređivanju životinje. Uništavanje gnezda, namerno rasterivanje kolonije slepih miševa, sakupljanje zaštićenih insekata ili držanje divlje ptice u kavezu takođe mogu predstavljati nedozvoljene radnje.

Odšteta i kazna nisu isto

Odštetni cenovnik određuje koliko iznosi šteta naneta prirodi po primerku zaštićene vrste. To nije isto što i novčana kazna izrečena u prekršajnom ili krivičnom postupku.

U zavisnosti od okolnosti, počinilac može da odgovara po više osnova:

• može biti obavezan da nadoknadi štetu prema cenovniku

• može dobiti novčanu kaznu za prekršaj

• može krivično odgovarati

• mogu mu biti oduzeti primerci ili sredstva korišćena za izvršenje dela

• može snositi troškove zbrinjavanja povređene ili zaplenjene životinje

Zbog toga tvrdnja da je „kazna za medveda tačno milion dinara“ nije sasvim precizna. Milion dinara je propisana naknada štete za jednu jedinku mrkog medveda, dok konačne sankcije zavise od postupka, kvalifikacije dela i odluke nadležnog organa ili suda.

Za teža dela moguć je zatvor do tri godine

Krivični zakonik Srbije u članu 269 propisuje odgovornost za ubijanje i zlostavljanje životinja.

Za onoga ko, kršeći propise, ubije, povredi, muči ili na drugi način zlostavlja životinju predviđene su novčana ili zatvorska kazna. Teži oblik postoji kada je delo izvršeno nad većim brojem životinja ili nad životinjom koja pripada posebno zaštićenoj vrsti.

U tom slučaju moguća je novčana kazna ili zatvor do tri godine.

To praktično znači da naknada iz odštetnog cenovnika ne isključuje krivičnu odgovornost. Iznos štete i kazna zatvora nisu alternative između kojih počinilac sam bira, već različite pravne posledice koje zavise od konkretnog slučaja.

Zašto je jež zaštićen?

Ježevi često stradaju u saobraćaju, prilikom spaljivanja lišća, upotrebe pesticida ili uništavanja zelenih površina. Njihov prirodni odgovor na opasnost jeste da se sklupčaju, što im ne pomaže pred automobilom, kosačicom ili vatrom.

Ako pronađete ježa u dvorištu, najbolje je da mu omogućite izlaz i ne uznemiravate ga. Ne treba ga odnositi kući niti držati kao ljubimca.

Posebno treba proveriti gomile lišća, granja i baštenskog otpada pre paljenja ili pomeranja, jer se u njima mogu skrivati ježevi i druge male životinje.

Slepi miš u stanu nije razlog za paniku

Slepi miševi su važni za ekosistem, a njihove vrste u Srbiji uživaju zaštitu. Ako slepi miš slučajno uleti u sobu, ne treba ga udarati niti hvatati golim rukama.

Ugasite svetlo, zatvorite vrata prema ostatku stana i širom otvorite prozor kroz koji može da izleti. Decu i kućne ljubimce sklonite iz prostorije.

Ako je životinja povređena, ne može da leti ili se nalazi na mestu sa kojeg je ne možete bezbedno skloniti, obratite se nadležnoj stručnoj službi. Direktan kontakt treba izbegavati zbog mogućnosti ugriza i prenosa bolesti.

Šta uraditi kada pronađete povređenu zaštićenu životinju?

Zakon predviđa da lice koje pronađe mrtav primerak strogo zaštićene ili zaštićene divlje vrste, kao i živu jedinku koja je bolesna, povređena ili nije sposobna da samostalno preživi u prirodi, treba odmah da obavesti Ministarstvo zaštite životne sredine ili nadležni zavod za zaštitu prirode.

Najbezbednije je da:

1. Ne prilazite životinji ako može da bude opasna.

2. Ne pokušavate da je hranite ili lečite na svoju ruku.

3. Ne odnosite je kući i ne objavljujete tačnu lokaciju javno ako bi to moglo da privuče krivolovce.

4. Fotografiju napravite sa bezbedne udaljenosti.

5. Zabeležite preciznu lokaciju i vreme pronalaska.

6. Obavestite Ministarstvo, Zavod za zaštitu prirode Srbije, Pokrajinski zavod ili upravljača zaštićenog područja.

7. Ako postoji neposredna opasnost za ljude ili saobraćaj, pozovite policiju ili nadležnu lokalnu službu.

Sa mrtve životinje ne treba uzimati perje, rogove, zube ili druge delove. I posedovanje delova strogo zaštićenih vrsta može biti protivzakonito ako ne postoji dokaz o zakonitom poreklu.

Propisi ne štite samo velike i retke životinje

Najveće iznenađenje za građane obično je to što zakon ne pravi podelu na „važne“ velike životinje i „nevažne“ insekte.

Svaka vrsta ima određenu ulogu u prirodi. Bubamare kontrolišu broj biljnih vaši, slepi miševi se hrane velikom količinom insekata, ježevi učestvuju u održavanju ravnoteže među sitnim životinjama, dok ptice grabljivice imaju nezamenljivu ulogu u lancu ishrane.

Zato odštetni iznos ne predstavlja cenu po kojoj je nečiji život dozvoljeno „kupiti“. To je način da se makar delimično izrazi šteta koju gubitak jedinke nanosi prirodi i da se olakša utvrđivanje odgovornosti pred nadležnim organima.