Srbija možda dobija prvi Zakon o veštačkoj inteligenciji?

Od čet botova i algoritama koji pišu tekstove do sistema koji donose odluke o kreditima, zapošljavanju ili dijagnozama – veštačka inteligencija uveliko je deo svakodnevnog života. Širom sveta vodi se debata o tome kako iskoristiti njen potencijal, a istovremeno sprečiti zloupotrebe.

Srbija se priprema za naredni korak - za donošenje Zakona o veštačkoj inteligenciji.

- Predviđeno je da se osnuje Agencija za veštačku inteligenciju, da se napravi registar visokorizičnih sistema čiji će se životni vek pratiti od ulaska na tržište i da bi mogli da se ograniče. Za sve ove sisteme je predviđeno da postoji čovek koji je u pozadini i da u svakom trenutku može da prekine rad. Zakon predviđa i sisteme koji su znatno nižeg nivoa rizika - objašnjava Irena Đorđević Šušić iz NALED-a.
Branka Rakić iz Kancelarije za IT i eUpravu navodi da je reč o jako osetljivom polju.

- Zakonom nikako ne želimo da zaustavimo i ograničimo razvoj inovacija, nego je potrebno naći balans između podrške inovacijama i regulisati oblast da bi se zaštitili građani i da bi se veštačka inteligencija razvijala na odgovoran način - istakla je Rakićeva.

Usklađivanje sa evropskim pravilima posebno je važno za srpske kompanije koje proizvode i usluge plasiraju na tržište Evropske unije.

- Uvek je bolje te stvari, to je sad moje mišljenje iz privatnog sektora, da je bolje nekad ostaviti tržištu da reaguje i da se na osnovu toga i donesu zakoni, ali pozdravljam inicijativu da idemo u korak sa EU - kaže Neda Trifunović iz kompanije “Reputeo“.

Zakonskom regulativom za sada je najdalje otišla Evropska unija usvajanjem "VI akta". Sjedinjene Američke Države uglavnom se oslanjaju na sektorske propise i tržišni pristup, nastojeći da ne uspore razvoj inovacija, dok Kina paralelno podstiče ubrzan razvoj veštačke inteligencije i uvodi strogu državnu kontrolu nad njenom primenom.