Čovek hvata medveda oko vrata, glava mu kao tri ljudske: Neverovatan snimak sa Tare (VIDEO)

Na prvi pogled, scena koju je na svom Instagram nalogu objavila “Divlja Srbija”, izgleda kao susret čoveka i divlje zveri na Tari, ali pozadina priče je ipak drugačija i pre svega naučna.

- Markiranje medveda sprovedeno je potpuno bezbedno, uz profesora Duška Ćirovića i njegove saradnike. Tokom procesa medved nije povređen niti ugrožen, a nakon postavljanja ogrlice mirno je otišao u svoje prirodno stanište – objašnjava “Divlja Srbija” u svojoj Instagram objavi.

Prikupljeni podaci, dodaje se, pomoći će naučnicima da bolje razumeju kretanje i navike medveda, što doprinosi njegovoj zaštiti i očuvanju vrste.

Zašto je važno markiranje medveda u Srbiji

Markiranje mrkog medveda, najveće divlje životinje koje obitava na teritoriji Srbije, obavlja se na području planina Tara i Golija, kao i u Homolju, tako što se ovoj strogo zaštićenoj vrsti postavljaju GPS ogrlice za satelitsko praćenje.

Posao obavljaju stručnjaci sa Biološkog fakulteta u Beogradu u saradnji sa čuvarima prirode i upravljačima zaštićenih područja. Kako se objašnjava, cilj nije samo da se utvrdi gde se ove divlje životinje kreću, već i da se prikupe podaci koji mogu doprineti njihovoj zaštiti i smanjenju susreta sa ljudima.

Akcije se planiraju u periodima kada su uslovi najpovoljniji za životinje. Najčešće se organizuju krajem proleća, nakon završetka zimskog mirovanja, ili početkom jeseni, kada medvedi intenzivno traže hranu pred dolazak hladnijih dana. Tokom letnjih vrućina ovakve intervencije se uglavnom ne sprovode kako bi se izbegao dodatni stres za životinje.

Kako se postavlja GPS ogrlica

- Pre postavljanja ogrlice medved se privremeno uspava, a stručni tim tada ima ograničeno vreme za rad. Tokom pregleda uzimaju se uzorci krvi i dlake koji služe za genetske i zdravstvene analize, dok se na životinju postavlja specijalno dizajnirana GPS ogrlica. Oprema je prilagođena tako da ne ometa prirodno ponašanje medveda, a nakon nekoliko godina sama otpada – objasnili su stručnjaci Biološkog fakulteta.

Najveća vrednost ovog projekta koji se poslednjih godina sprovodi u našoj zemlji, krije se u podacima koji svakodnevno stižu sa terena. Zahvaljujući satelitskom praćenju, istraživači mogu da prate kretanje medveda, utvrde koje koridore koriste, gde prelaze državne granice i na koji način izbegavaju ili koriste područja pod uticajem čoveka.

Dobijene informacije koriste se za planiranje mera zaštite prirode, određivanje bezbednih prolaza za divlje životinje na saobraćajnicama i sprečavanje mogućih konflikata između medveda i stanovnika planinskih krajeva.

Na taj način markiranje postaje jedan od najvažnijih alata za očuvanje populacije mrkog medveda i dugoročan suživot ljudi i divljih životinja u Srbiji.