- To sam, naravno, pročitao, i sa stanovišta autora to je sasvim legitimno. Međutim, Crna Gora sledi tradicionalni proces pristupanja EU kao sve dosadašnje zemlje. Mi pregovaramo o tome da postanemo punopravna država članica. Razumemo da Crna Gora pristupa klubu demokratskih zemalja u kojima se vlade mogu menjati. Na nama je da o prednostima našeg pristupanja razgovaramo ne samo sa vladama, nego i s opozicionim strankama - izjavio je Jakov Milatović.

- Ova kriminalna mreža bavila se prodajom kokaina, marihuane, organizovala mrežu preprodavaca u više zemalja - kazao je Šćepanović.

U Crnoj Gori danas je izvršen pretres na 11 lokacija, procesuirano je 10 osoba.

- Bilans rezultata ove operacije je da je u Crnoj Gori uhapšeno sedam lica, jedno je UIKS-u, a dva su nedostupna i na njihovom lociranju se radi - kazao je, piše Borba.me.

Oglasio se Evropol
Evropol je podržao organe za sprovođenje zakona u Crnoj Gori u sprovođenju velike međunarodne akcije usmerene na, kako je navedeno, "značajnu ćeliju Balkanskog kartela". U operaciji je uhapšeno 12 osumnjičenih - četvoro u Nemačkoj, dok je jedan visokopozicionirani član grupe priveden u Crnoj Gori.

Istraga, u kojoj su učestvovale i vlasti Austrije i Španije, bila je usmerena na kriminalnu mrežu za koju se sumnja da je deo velike međunarodne organizacije za trgovinu drogom, pre svega kokainom i kanabisom.

Prema navodima Evropola, osumnjičeni koji imaju prebivalište u Crnoj Gori i Nemačkoj imali su različite uloge unutar organizacije - od finansijera do koordinatora i logističara.

2,7 tona kokaina i 1,5 tona kanabisa
Pravosudne vlasti u Crnoj Gori podigle su optužnice protiv više osumnjičenih zbog sumnje da su umešani u trgovinu 2,7 tona kokaina i 1,5 tona kanabisa u periodu od oktobra 2024. do aprila 2026. godine.

Droga je zaplenjena u 12 odvojenih operacija tokom prethodnih meseci u više zemalja Evropske unije i Južne Amerike.

Istražitelji veruju da je mreža koristila pomorske i vazdušne rute krijumčarenja, pri čemu su droge transportovane u kontejnerima za robu, ali i drugim skrivenim metodama.

Droga je zaplenjena u 12 odvojenih operacija tokom prethodnih meseci u više zemalja Evropske unije i Južne Amerike.

Istražitelji veruju da je mreža koristila pomorske i vazdušne rute krijumčarenja, pri čemu su droge transportovane u kontejnerima za robu, ali i drugim skrivenim metodama.

Ukupno je privedeno 12 osoba - osam u Crnoj Gori i četiri u Nemačkoj. Među uhapšenima u Crnoj Gori nalazi se i jedan od ključnih članova organizacije, dok je istraga otkrila čitavu mrežu saradnika sa jasno podeljenim ulogama - od finansijera i koordinatora do logističara.

Prema navodima Evropola, osumnjičeni se terete za šverc čak 2,7 tona kokaina i 1,5 tona kanabisa u periodu od oktobra 2024. do aprila 2026. godine. Ove količine zaplenjene su u čak 12 odvojenih policijskih akcija širom Evrope i Južne Amerike.

Istraga je pokazala da je kriminalna mreža koristila složene metode transporta - od pomorskih do vazdušnih ruta. Droga je skrivana u brodskim kontejnerima i drugim posebno osmišljenim skrovištima, dok je kanabis dopreman iz Albanije, sa Tajlanda i iz Sjedinjenih Američkih Država.

Ova akcija predstavlja još jedan snažan udarac međunarodnim kriminalnim mrežama koje deluju na relaciji Balkana i Evropske unije.

Akciju sprovode službenici Odeljenja bezbednosti Podgorica, uz podršku Posebne jedinice policije.

Na meti su osobe koje se sumnjiče za nezakonito davanje novca uz kamatu, iznude i druga krivična dela povezana sa zelenaštvom.

Prema prvim informacijama, u toku su pretresi na više lokacija.

Navedena serija leka puštena je u promet u Republici Hrvatskoj putem vanrednog uvoza na osnovu pojedinačnih recepata, u veoma ograničenim količinama, piše N1.

Navedena procedura povlačenja sprovodi se kao mera predostrožnosti, nakon izveštaja o odstupanju u jednom pakovanju iz navedene serije koje je prijavljeno van Republike Hrvatske, u drugoj članici Evropske unije.

Naime, utvrđeno je da je jedno pakovanje sadržalo tubu masti za oči sa drugom aktivnom supstancom. Pošto se ne može u potpunosti isključiti mogućnost zamene tokom sekundarnog pakovanja, preventivno se povlači cela navedena serija leka. Ostale serije nisu pogođene ovim odstupanjem.

Pošto nijedan lek sa istom aktivnom supstancom u istom farmaceutskom obliku nema odobrenje za promet u Republici Hrvatskoj, navedeni lek se nabavlja postupkom vanrednog uvoza na osnovu izjave zdravstvene ustanove o potrebi za nabavkom leka ili za hitne slučajeve lečenja na pojedinačni recept. Pacijenti treba da se obrate svom lekaru ili farmaceutu u slučaju bilo kakvih pitanja u vezi sa trenutnom terapijom.

Vozilo koje je pripadalo Tamari Zvicer proizvedeno je 2023. godine i oduzeto je tokom kontrole saobraćaja u Tivtu, nakon što je utvrđeno da je za njim bila raspisana poternica Interpola. Policija je tada saopštila da je na automobilu bio mehanički izmenjen broj šasije, a protiv nje je podneta prekršajna prijava.

U požaru su stradala i druga luksuzna vozila koja su bila privremeno oduzeta po nalogu Specijalnog državnog tužilaštva, a koja je čuvala Uprava za državnu imovinu.

Policija je saopštila da je vatra podmetnuta u 04.35 časova, te da su četiri automobila potpuno uništena, dok je osam dodatno oštećeno.

Nakon incidenta otvorilo se pitanje bezbednosti i uslova u kojima se čuva zaplenjena imovina, posebno na lokaciji koja se godinama koristi u te svrhe.

Iz Uprave za državnu imovinu navode da su preduzete sve mere zaštite, uključujući 24-časovno obezbeđenje privatne firme, video-nadzor i pojačanu protivpožarnu zaštitu, kao i obuku zaposlenih.

- Lokaciju 24 sata obezbeđuje firma NGS Security, prostor je pod video-nadzorom, a protivpožarna zaštita podignuta je na najviši nivo - navodi se u saopštenju.

Dodaje se i da je Vlada još 2015. godine odredila ovu lokaciju kao mesto za skladištenje oduzetih vozila, ali i da je ranije već dolazilo do sličnih incidenata, uključujući veliki požar 2011. godine.

Iz Uprave upozoravaju da lokacija u Maslinama ne ispunjava u potpunosti evropske standarde i da bi dugoročno rešenje trebalo da bude izmeštanje parkinga i bolja sistemska zaštita zaplenjene imovine.

Na teren su izašli pripadnici PS Dobrinja, a smrt muškarca je konstatovala doktorka Zavoda za hitnu medicinsku pomoć KS.

- Utvrđeno je da je preminuli A. M. (1990) iz Sarajeva. Obavešten je dežurni tužilac Kantonalnog tužilaštva Kantona Sarajevo koji je rukovodio uviđajem, koji su obavili pripadnici Uprave policije MUP-a Kantona Sarajevo - istakli su iz MUP-a KS za Avaz.

Ipak, na kraju je utvrđeno da je reč o ubistvu, a policijski službenici su u ponedeljak uveče uhapsili tri muškarca iz Sarajeva: N. P. (1999), A. Š. (2000) i D. Ć. (1993), zbog osnova sumnje da su počinili krivično delo Ubistvo u saizvršilaštvu.

Osumnjičeni su na kriminalističkoj obradi u službenim prostorijama Uprave policije MUP-a KS.

Blokada će trajati do četvrtka u deset sati.

Iz Udruženja su poručili da će, ukoliko nam se ne ispune zahtevi, pokušati da produže protest.

Dvodnevna blokada teretnog saobraćaja organizuje se zbog mera EU da se smanji vremenski rok boravka u državama Unije, kako je ranije saopštilo Udruženje prevoznika.

Milanović se u odgovoru na pitanja novinara osvrnuo na optužbe koje Vučić iznosi protiv Hrvatske, rekavši da ne želi da se "nateže i objašnjava da Hrvatska neće napasti tenkovima Srbiju".

- On to stalno govori, vrlo uverljivo, sa širom otvorenim zenicama... Šta da kažem, ja bih se na njegovom mestu uplašio da me ovde ne zaskoče i uhapse, kao prvi čin napada na Srbiju združenim snagama - ironičan je bio Milanović.

On je ocenio da u bilo kojem ljudskom odnosu "ono što govoriš i artikulišeš trebalo da ima neko značenje".

- Možda ne treba da očekujem previše, ali ovako se ne može razgovarati. Nažalost, ništa od Briona - rekao je Milanović koji je izrazio žaljenje što je morao da otkaže skup koji je prvi put u njegova dva predsednička mandata trebalo da bude održan u Hrvatskoj.

On je dodao i da je Vučić možda trebalo da vidi "gde je stolovao najveći dušmanin velikosrba, Josip Broz Tito".

Predsednica Slovenije Nataša Pirc Musar izjavila je novinarima da ne može da kaže gde će, ove ili iduće godine, biti održan naredni sastanak Procesa Brdo Brioni, ali da Proces "ide napred".

- Zajedno ćemo se potruditi da nađemo novog organizatora - rekla je slovenačka predsednica, prenela je Hrvatska radio-televizija.

Predsednici Slovenije i Hrvatske su kopredsedavajući Procesa Brdo-Brioni koji je pokrenut 2010. s ciljem jačanja regionalne saradnje i ubrzanja pristupanja Evropskoj uniji.

Organizator relija Danijel Šaškin odmah je reagovao i javno apelovao na počinioce da vrate ukradenu opremu, ističući da je ovaj incident bacio senku na događaj koji je inače organizovan na visokom nivou i privukao stotine hiljada gledalaca. On je naglasio da takve stvari ne smeju da se dešavaju na manifestaciji ovog ranga, ocenivši postupak kao veliku sramotu.

Prema navodima hrvatskih medija, sigurnosne kamere zabeležile su trojicu muškaraca, ali nisu identifikovani. Policija i dalje traga za počiniocima i ukradenom opremom, ali za sada bez rezultata.

Kako je preneo Jutarnji list, Šaškin je naveo da ukradena oprema praktično nema upotrebnu vrednost za one koji su je odneli, jer je reč o specifičnom alatu koji se ne može lako prodati niti koristiti van profesionalnog okruženja. Lopovima, kaže, ona može poslužiti jedino kao neobičan ukras, što ovu krađu čini besmislenom.

Uprkos ovom skandalu, organizatori tvrde da je samo takmičenje proteklo bez problema i uz najviše ocene nadležnih, te da krađa ne bi trebalo da ugrozi budućnost održavanja ovog prestižnog međunarodnog relija u Hrvatskoj. Ipak, slučaj je izazvao veliko nezadovoljstvo i ostavio gorak utisak, posebno imajući u vidu da se ovakvi incidenti na sličnim događajima gotovo nikada ne dešavaju.

Inače, WRC Croatia Rally održan je od 9. do 12. aprila.

- Mi u Republici Srpskoj ćemo ostati veoma zahvalni Orbanu na onome što je učinio, pre svega, razumevajući našu poziciju - rekao je Dodik i dodao:

- Uvek smo na neki način bili sami ovde, osim Srbije, Rusije, i imali smo neoliberalni svet protiv nas. Orban je bio tu glas razuma. Želim što pre da se vidim sa njim i da razgovaramo o tome kako ćemo dalje - rekao je Dodik.

Govoreći o projektima Republike Srpske i Mađarske, Dodik je rekao da su svi dogovoreni sa Vladom Viktora Orbana i da su u značajnom obimu već realizovani.

- Ako dođe do prekida, to će biti jednostrani prekid sa mađarske strane. Mi sa naše strane idemo dalje ako to bude moguće, ako ne, bez toga smo živeli i pre pet, šest godina - zaključio je Dodik, prenosi Srna.

Istakao je da je novi premijer Mađarske Peter Mađar najavio duboku reformu medija zbog ogromnog uticaja koji je Orban imao na njih.

- Autokratski režimi padaju. Sledeći je (predsednik Srbije Aleksandar) Vučić, a sa njim i Mickoski. Vreme je za demokratiju! SDSM će vratiti vlast u ruke naroda i konačno vratiti Makedoniju na evropski put. Demokratija i Evropa pobeđuju - napisao je Filipče.

Lider opozicione partije Tise Peter Mađar, koji je osvojio ubedljivu pobedu na parlamentarnim izborima u Mađarskoj, izjavio je sinoć pristalicama da je njegova zemlja "oslobođena".

Mađar je, pred nekoliko desetina hiljada ljudi, rekao da su zajedno "srušili režim Viktora Orbana".

Stranka Petera Mađara osvojila je dvotrećinsku većinu u parlamentu sa 199 mesta.

Ivan Rimac je bio prvi ozbiljni investitor u rani razvoj kompanije "Rimac Automobili". On je obezbedio početni kapital za prve prototipove i godinama je bio predsednik Nadzornog odbora kompanije. Kasnije je podneo ostavku na tu poziciju.

Njegovu poslovnu karijeru obeležio je i dug sudski proces. U slučaju kompanije "Slavonija DI" iz Slavonskog Broda, koju je preuzeo 2002. godine, u junu 2024. godine osuđen je na tri godine zatvora zbog zloupotrebe poverenja u poslovnim transakcijama. Kazna je uslovno izvršena iz zdravstvenih razloga.

Govoreći o političkoj situaciji u Crnoj Gori, Milatović je istakao da ukazivanjem na probleme i nuđenjem konkretnih rešenja ne ruši ni Vladu ni opoziciju, već artikuliše glas onih koji su birali zakonski i posvećen rad.

- Građani ne traže političke sukobe, već rezultate, odgovornost i funkcionalne institucije. Činjenica da sam podjednako meta kritika i vlasti i opozicije potvrđuje moju nepristrasnost i nameru da ostanem izvan tmurne dnevnopolitičke svakodnevice, koju, nažalost, karakterišu neozbiljnost, neodgovornost i neznanje. Ako nešto zaista želim da srušim, to je institucionalna neodgovornost, na koju smo, nažalost, počeli da se navikavamo - rekao je Milatović u intervjuu za "Dan".

Govoreći o samitu u Tivtu, kazao je da je najkonkretnija i merljiva korist je to što će Crna Gora nakon 5. juna biti korak bliže svom ključnom strateškom cilju da postane 28. članica Evropske unije.

- U Tivtu ćemo imati sve ključne evropske lidere na jednom mestu i to je trenutak da pokažemo da smo spremni da završimo posao koji traje godinama. Činjenica da se ovakav samit po prvi put organizuje u Crnoj Gori govori o poverenju koje danas imamo kod evropskih partnera. Crna Gora ne dočekuje Evropu, ona je okuplja - kazao je on.

Kako budemo vodili ovaj samit, kaže on, tako će nas videti i naši evropski partneri.

- Zato je važno da svi delovi sistema pokažu ozbiljnost, odgovornost i sposobnost kako bismo delovali kao uređena evropska država. U tom smislu, ovo je i prilika da se politički akteri u Crnoj Gori izdignu iznad svakodnevnih podela i pokažu zrelost u pitanjima koja su od državnog interesa - kazao je Milatović.

Crna Gora će 5. juna ugostiti i francuskog predsednika Makrona i nemačkog kancelara Merca, što govori o poziciji koju Crna Gora danas ima u Evropi, ističe Milatović.

Komentarišući konfrontiranje sa dojučerašnjim saborcima, kazao je da prolaze kroz proces odvikavanja od višedecenijskog institucionalnog jednoumlja.

- U tom kontekstu, predsednik države ne može i ne sme biti nemi posmatrač: to nije stvar ličnog afiniteta, već temeljne odgovornosti prema građanima koji su nam ukazali poverenje. Kao neko ko je bio deo promene koja je otvorila novo poglavlje u crnogorskoj politici, imam obavezu da insistiram na tome da politika mora raditi u interesu građana - kazao je on.

Vršenje ustavnih nadležnosti predsednika države, ističe, ne može se i ne sme podvoditi pod politički revanšizam.

- Pravi revanšizam je, recimo, odbijanje izbora sudija Ustavnog suda samo zato što ih je predložio predsednik, uprkos njihovim nespornim biografijama. Dok sam ja u ključnim pitanjima - od ambasadorske mreže do Saveta za odbranu i bezbednost i izbora načelnika generalštaba - pokazao jasan državnički i konstruktivan pristup, moje inicijative prema Vladi i Skupštini ostaju bez institucionalnog odgovora (izbor sudija Ustavnog suda, otvorene liste, obeštećenje golootočkih žrtava, mere za sanaciju posledica inflacije i sl.). Dakle, adresa za priču o opstrukcijama i revanšizmu nije ovde, već negde drugo - kazao je on.

Ističe da ne želi da veruje da je moguće zaustaviti procese pravde, ali je očigledno da se moglo i moralo mnogo više.

- Nažalost, borba za pravnu državu u velikoj meri je potisnuta političkim interesima, borbom za uticaj i preuzimanjem istih onih poluga moći koje su decenijama bile zloupotrebljavane. Ozbiljniji pokušaji obračuna sa kriminalom i korupcijom često budu zaustavljeni ili imaju ograničen domet i ne rezultiraju konačnim pravosudnim epilogom. Posebno zabrinjava činjenica da mnogi ključni akteri iz prethodnog perioda nisu ni pitani da objasne nadležnim organima kako su stekli enormno bogatstvo i kakva je njihova uloga u aferama koje decenijama zaokupljaju domaću i međunarodnu javnost - kazao je on.

Zato je jasno da bez suštinskih reformi pravosuđa, neselektivnih provera i pune odgovornosti nosilaca pravosudnih funkcija nema pravne države.

- To znači da svaki slučaj mora imati jasan epilog i da odgovornost mora biti konkretna i vidljiva. Neophodno je da svaka karika u pravosudnom lancu bude jednako efikasna - kaže Milatović.

Pravedni sudski epilozi u slučajevima poput ubistava Duška Jovanovića i Slavoljuba Šćekića nisu samo pitanje prošlosti, već ključni test da li Crna Gora zaista može garantovati pravdu svim svojim građanima, dodaje predsednik.

- I dozvolite da budem veoma jasan: moj posao nije da budem saglasan sa bilo kim, već da štitim javni interes i ukazujem na stvari koje nisu dobre za građane ili za državu. Kada postoji odstupanje od tih principa, moja je obaveza da na to ukažem.

Službe bezbednosti moraju biti u funkciji države i svih građana, kaže on, a ne bilo koje političke strukture.

- Tamo gde postoji politički uticaj na službe bezbednosti, nema ni poverenja građana, ni stvarne sigurnosti. Zato je rešenje jasno: profesionalizacija, depolitizacija i snažni mehanizmi kontrole koji garantuju da službe rade isključivo u interesu države i svih građana. Sistem mora da se očisti od kriminala i zloupotreba, ali to ne sme biti izgovor za novi politički uticaj u tim službama - kaže Milatović.

Evropski put ne smije biti "šminka", za Crnu Goru to mora biti suštinska promena koja se vidi u životu građana, kaže Milatović.

- Tačno je da danas postoji snažnija politička volja za proširenje unutar Evropske unije, i to je prilika koju treba da iskoristimo. Ali ona ima smisla samo ako je pratimo stvarnim reformama. Zato stalno ponavljam da nije više pitanje da li ćemo ući u EU, već kakvi ćemo tamo ući. Ako reforme ostanu samo na papiru, problemi će ostati isti, samo u drugačijem okviru. To znači da će građani i dalje čekati pravdu, tražiti vezu za posao i živeti u sistemu koji nije jednak za sve.

Komentarišući spekulacije da ruši Vladu, kazao je da u svakom uređenom sistemu mora postojati jasna odgovornost.

- Ako ukazivanje na probleme neko naziva rušenjem, onda problem nije u tome ko govori, već u tome što se na te probleme ne daje argumentovan odgovor. Ukazivanjem na probleme i nuđenjem konkretnih rešenja ja ne rušim ni Vladu ni opoziciju: ja artikulišem glas onih koji su nas birali da radimo zakonito i posvećeno. Građani ne traže političke sukobe, već rezultate, odgovornost i funkcionalne institucije - kazao je on i dodao:

- Činjenica da sam podjednako meta kritika i vlasti i opozicije potvrđuje moju nepristrasnost i nameru da ostanem izvan tmurne dnevnopolitičke svakodnevice, koju, nažalost, karakterišu neozbiljnost, neodgovornost i neznanje. Ako nešto zaista želim da srušim, to je institucionalna neodgovornost, na koju smo, nažalost, počeli da se navikavamo.

U toku je uviđaj i kriminalističko istraživanje.

Potrošačima je jasno poručeno da proizvod ne konzumiraju.

- Kupci se pozivaju da proizvod vrate u METRO prodajne objekte, gde će im biti izvršen povraćaj novca - navodi se u saopštenju.

Opoziv se odnosi isključivo na skušu sa pomenutom LOT oznakom, dok ostali proizvodi nisu obuhvaćeni ovom merom.

U obrazloženju se ističe da proizvod nije u skladu sa Evropskom komisijom, odnosno njenom uredbom (EU) 2023/915, koja propisuje maksimalno dozvoljene količine kontaminanata u hrani.

Šta je histamin i zašto predstavlja rizik

Histamin u ribi nastaje razgradnjom aminokiseline histidina pod uticajem bakterija, najčešće kada proizvod nije pravilno čuvan ili je bio izložen višim temperaturama. Najčešće se javlja u tzv. plavoj ribi, poput skuše, tune i inćuna.

Dodatni problem je što se histamin ne uništava termičkom obradom - kuvanje, pečenje ili konzerviranje ne uklanjaju ovu supstancu.

Simptomi trovanja mogu se javiti vrlo brzo, od svega nekoliko minuta do sat vremena nakon konzumacije, i često liče na alergijsku reakciju: crvenilo, svrab, glavobolja, vrtoglavica i mučnina. Poseban rizik predstavlja činjenica da kontaminirana riba može izgledati i mirisati potpuno ispravno.

Situacija u Srbiji

Za kontrolu bezbednosti hrane u Srbiji nadležno je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije, odnosno Uprava za veterinu i sanitarna inspekcija.

Za sada nema zvaničnog upozorenja koje se odnosi na ovu konkretnu seriju proizvoda. Ipak, s obzirom na to da se sveža skuša iz uvoza redovno nalazi u ponudi domaćih trgovina i ribarnica, potrošačima se savetuje dodatni oprez.

I. Lj. se sumnjiči da je ova krivična dela izvršio na način što je, kao član organizovane kriminalne grupe, sprovodio kriminalne aktivnosti - prenošenje cigareta kao robe čiji je promet ograničen preko carinske linije, uz izbegavanje carinskog nadzora i da je, kao član OKG, potom učestvovao u prodaji cigareta, kao i rasturanju, prikrivanju i krijumčarenju ove robe iz Slobodne carinske zone Luka Bar za države regiona i EU.

Sledi dalja komunikacija između NCB Interpol Podgorica i NCB Interpol Ljubljana, radi ekstradicije ovog lica Crnoj Gori.

- Korišćenje tuđih pasoša ovim postaje nemoguće - naglasio je Ničeno, dodajući da će se podaci automatski upoređivati sa evropskim i nacionalnim bazama poput AFIS i NABIS, što dodatno jača bezbednost i pomaže kriminalističkim istragama.

Ipak, nova pravila donose i duže zadržavanje na granicama. Kontrola sada traje oko 70 sekundi po osobi, a na drumskim prelazima putnici će morati da izlaze iz vozila kako bi obavili skeniranje.

Da bi se izbegle velike gužve, policija planira uvođenje mobilnih uređaja za proveru dokumenata, posebno tokom vikenda i turističke sezone.

Prema podacima nadležnih, sistem već beleži ozbiljne brojke - samo u jednom danu odbijen je ulazak za više od 3.200 ljudi, najčešće zbog prekoračenja dozvoljenog boravka u EU, poznatog kao "overstay".

Puna primena sistema počela je 10. aprila, a pravilo ostaje isto - boravak u zemljama EU ograničen je na 90 dana u periodu od 180 dana. Razlika je u tome što će sada svaki ulazak i izlazak biti digitalno zabeležen, bez pečata u pasošu.

Uz ETIAS, koji će se primenjivati u narednoj fazi, Evropa uvodi jedan od najstrožih sistema kontrole granica do sada, a putnici će morati da se prilagode novim pravilima - ili rizikuju da budu vraćeni već na rampi.