Hrvatske banke se spremaju za crne dane: Eksplozija kredita i preskupih stanova bude strah

Od 1. januara 2027. godine banke će morati čuvati 2% kontracikličnog zaštitnog sloja kapitala, a od 1. oktobra iste godine taj iznos raste na 2,25%

Hrvatska narodna banka (HNB) intenzivno priprema komercijalne banke za lošija vremena. Od 1. oktobra primenjivaće se stroži kriterijumi za odobravanje kredita građanima, a još nekoliko meseci ostalo je do povećanja "kontracikličnog zaštitnog sloja kapitala", odnosno kapitala koji banke moraju da izdvajaju u dobrim vremenima kako bi bile spremne za ona lošija.

Ipak, HNB već najavljuje da će dodatno povećati taj iznos. Od 1. januara kapital koji banke moraju da čuvaju za lošija vremena iznosiće dva odsto, ali će ga HNB od 1. oktobra iste godine povećati na 2,25 odsto.

Kontraciklični zaštitni sloj kapitala, kako mu i samo ime govori, trebalo bi da zaštiti finansijski sistem od smene dobrih i loših ciklusa i obezbedi mu stabilnost kada nastupe nepovoljnija vremena. Nije menjan od 2024. godine i trenutno iznosi 1,5 odsto. Naredne godine biće povećan dva puta i time će se gotovo približiti maksimumu, jer prema zakonu može da iznosi najviše 2,5 odsto.

Iznenadna kriza

- Izgradnja kontracikličnog zaštitnog sloja u uzlaznoj fazi ciklusa obezbeđuje pravovremeno izdvajanje dodatnog kapitala koji tokom silazne faze ciklusa ili u slučaju iznenadne krize olakšava bankama da pokriju gubitke i nastave da odobravaju kredite - objašnjava HNB razloge za svoju odluku.

U HNB-u veruju da će ova mera dodatno ojačati otpornost bankarskog sistema ukoliko se ostvare rizici koji prete u slučaju nepovoljnih finansijskih i privrednih kretanja.

Podsećaju i da će od 1. oktobra 2026. godine biti na snazi mere kojima se smanjuje broj kredita koji mogu da budu odobreni uz odstupanje od propisanih ograničenja.

Te dve mere, navodi HNB, deluju zajedno: stroži kriterijumi za odobravanje kredita usporavaju gomilanje rizika kod novih kredita, dok veći zaštitni sloj kapitala jača sposobnost banaka da podnesu gubitke ukoliko se rizici ostvare.

Zašto HNB pooštrava mere

Iz HNB-a su detaljno objasnili i šta ih je navelo da naredne godine dodatno pripreme banke za eventualno pogoršanje situacije.

Kako navode, kratkoročni pokazatelji kreditne aktivnosti i dalje su povišeni, dok cene stambenih nekretnina snažno rastu, "što dodatno povećava već izražene rizike".

Krediti privredi i građanima tokom prvih osam meseci 2026. godine nastavili su relativno snažno da rastu, iako nešto sporije nego krajem 2025. godine.

Kod kredita stanovništvu, godišnji rast je usporio sa 13,1 odsto u decembru prošle godine na 10,8 odsto u avgustu ove godine. Rast gotovinskih nenamenskih kredita usporio je sa 11,3 na 10,1 odsto, dok je rast stambenih kredita pao sa 15,5 na 12,4 odsto.

Međutim, HNB navodi da je ovo usporavanje prvenstveno posledica poređenja sa periodom kada je kreditiranje građana bilo izuzetno snažno. Kada se podaci uporede sa krajem prošle godine, vidi se da je rast gotovinskih nenamenskih kredita značajno ubrzao – sa 6,3 odsto u decembru na 9,9 odsto u avgustu.

Cene nekretnina i dalje snažno rastu

Istovremeno, cene stambenih nekretnina nastavile su da rastu brže od prihoda građana i troškova izgradnje. U prvom tromesečju 2026. godine porasle su 14,3 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, nakon rasta od 14,1 odsto tokom 2025. godine. To je brži rast nego u većini zemalja Evropske unije.

U isto vreme usporili su rast zaposlenosti i zarada, pa se razlika između brzine rasta cena nekretnina i prihoda domaćinstava dodatno povećala. Zbog toga je građanima sve teže da priušte stanovanje.

Rastu cena doprineli su i niže kamatne stope na stambene kredite, kao i poreske olakšice za kupovinu nekretnina.

Povećala se i zaduženost privatnog sektora, merena odnosom duga i BDP-a, što je, prema HNB-u, dodatno povećalo rizike karakteristične za Hrvatsku.

Kada je reč o kompanijama, najveći doprinos rastu njihovog zaduživanja daju krediti firmama koje posluju u oblasti nekretnina, trgovine, kao i smeštaja i ugostiteljstva.

"Snažna kreditna aktivnost uz usporavanje rasta prihoda povećava zaduženost građana i preduzeća, kao i mogućnost potcenjivanja rizika u bankarskom sektoru", upozorava HNB.

Naslovna fotografija FOTO Shutterstock Anna Linda Knoll