Nema spasa od sitnog užasa: Najezda insekata u Zagrebu, nadležni nemoćni

Poreklo i ponašanje štetočina

Hrastova i platanova mrežasta stenica potiču iz Sjedinjenih Država. Platanova mrežasta stenica prvi put je zabeležena u Evropi, u Italiji, tokom sedamdesetih godina prošlog veka, dok se hrastova mrežasta stenica pojavila oko 2000. godine.

Iako su ovi insekti - veličine od tri do četiri milimetra - biljojedi, često ujedaju i ljude. Stručnjaci još nemaju jasan odgovor na pitanje zašto to rade.

- Ovi insekti su biljojedi; hrane se biljnim sokovima. Ne znamo zašto napadaju ljude. Prvi medicinski podaci o ovim insektima pojavili su se u Italiji, gde je zabeleženo više slučajeva osipa izazvanog njihovim ujedima. Za sada u našoj zemlji ne postoji medicinska dokumentacija o napadima hrastovih i platanovih mrežastih stenica - objasnio je Boris Hrašovec sa Šumarskog fakulteta u Zagrebu.

Širenje širom Hrvatske

Ministarstvo poljoprivrede navodi da su ove stenice prvi put zvanično zabeležene u Hrvatskoj 2013. godine, na području basena Spačva.

- Veruje se da su u Hrvatsku dospele putem kamionskog transporta iz Turske još pre 2013. godine. Od tog prvog nalaza, hrastova mrežasta stenica se proširila na celokupno područje Hrvatske gde raste hrast - prvenstveno hrast lužnjak - krećući se od istoka ka zapadu - navodi se u saopštenju Ministarstva.

Stručnjaci smatraju da su visoke temperature i kraj vegetacijskog perioda doprineli ovom širenju, primoravajući stenice da potraže druge izvore hrane. Milivoj Franjević sa Šumarskog fakulteta u Zagrebu upozorava na moguće zdravstvene posledice.

- Osobe sa osetljivijim imunološkim sistemom mogle bi da iskuse sekundarne reakcije, poput otoka i crvenila kože - rekao je Franjević.

Oštećenja na drveću i izostanak rešenja

Osim što predstavljaju smetnju ljudima, ovi insekti nanose znatnu štetu drveću. Posebno su ugroženi platani - prepoznatljivo obeležje zagrebačkih parkova. Usled masovne najezde, lišće žuti, suši se i opada već sredinom leta, zbog čega krošnje tokom jula i avgusta izgledaju kao usred jeseni. Populacija ovih insekata pojavljuje se u maju, a opada tek sa padom temperatura u septembru i oktobru.

Iako ova vrsta stenice ima prirodne neprijatelje u Hrvatskoj, poput bubamara i paukova, oni ne uspevaju značajnije da smanje njenu brojnost. Trenutno ne postoji efikasno, sistemsko rešenje za njihovo suzbijanje, pa problem na gradskim ulicama i u šumama postaje sve izraženiji iz godine u godinu.

Naslovna fotografija FOTO: Ai