"Imam para, ali neću ćevape da plaćam 25 evra": Nemac posle 18 godina letovanja na Braču žestoko iskritikovao hrvatski turizam

Prema navodima tog portala, Kristof je tokom godina na Braču kupio kuću i uključio se u lokalnu zajednicu, zbog čega svoje iskustvo ne predstavlja kao reakciju običnog turista koji je jednom posetio Hrvatsku, već kao kritiku promena koje je, kako tvrdi, posmatrao godinama.

- Hrvatsku smo upoznali kao toplu, otvorenu i gostoljubivu zemlju - navodi se u njegovom pismu.

On tvrdi da su ranije ljudi tokom turističke sezone, uprkos poslu, imali vremena za kafu, razgovor, večeru i druženje.

- Sezona je bila deo njihovog života. Nije bila njihov ceo život - navodi on.

"Ćevapčići 20 ili 25 evra"

Posebno kritikuje cene u ugostiteljstvu, poredeći ih sa Frankfurtom, gradom iz kojeg dolazi.

- Jednostavni ćevapčići ili pljeskavica koštaju 20 ili 25 evra, dok je biftek 35 evra - navodi se u pismu.

On dodaje:

- Dolazim iz Frankfurta. I tamo poznajemo visoke cene. Ako jednostavan obrok na Braču košta koliko i obrok u centru Frankfurta, meni je kao preduzetniku teško da to ekonomski objasnim.

Ipak, najvažnija poruka njegovog pisma nije da nema novca, već da smatra da cena više ne odgovara onome što gost dobija.

- Problem nije u tome što to ne možemo da priuštimo. Mogli bismo. Ali sve manje želimo da to plaćamo, jer više nemamo osećaj da cena odgovara onome što za nju dobijamo.

Upravo taj deo pisma predstavlja i osnovnu poruku njegovog obraćanja hrvatskim ugostiteljima i lokalnim vlastima.

"Da li baš sve mora da se naplaćuje?"

Kao primer navodi čak i javne tuševe.

Prema njegovim rečima, ranije je na javnoj plaži postojao jednostavan tuš koji je postavila opština. Ljudi bi izašli iz mora, isprali so i otišli kući.

Sada je, kako tvrdi, postavljen automat koji naplaćuje korišćenje tuša.

- Naravno da niko neće osiromašiti zbog jednog evra za tuširanje. Nije stvar u tom evru. Stvar je u tome da li baš sve mora da bude uz naplatu.

"Vi ovde zapravo ne pripadate"

Još veći problem za njega predstavlja, kako tvrdi, osećaj da se dugogodišnji gosti sve više posmatraju isključivo kao turisti i potrošači.

- Poruka koju dobijamo glasi: vi ovde zapravo ne pripadate. I to boli.

On navodi da se posle gotovo dve decenije, zahvaljujući prijateljstvima, komšijskim odnosima i poverenju, više nisu osećali kao turisti.

- Posle toliko godina više se nismo osećali kao turisti. A danas sve češće imamo osećaj da smo ipak samo gosti - i to gosti od kojih se očekuje da potroše mnogo novca.

"Brač nije trebalo da postane Sent Trope"

U završnici pisma on upozorava da Hrvatska, prema njegovom mišljenju, ne bi trebalo da pokušava da postane kopija luksuznih turističkih destinacija.

- Hrvatska za nas nikada nije bila Azurna obala. I to mislim kao kompliment Hrvatskoj. Nismo tražili Sen Trope. Tražili smo Brač.

Posebno se osvrće na cenu tradicionalne hrane.

- Ćevapčići ne postaju luksuzno jelo samo zato što koštaju 25 evra. Konoba ne postaje luksuzni restoran samo zato što večera košta 100 evra po osobi.

Njegova završna poruka odnosi se na ono što smatra najvrednijim kapitalom hrvatskog turizma - poverenje gostiju.

- Cene mogu ponovo da se promene. Kuće mogu ponovo da budu izgrađene. Putevi mogu da se poprave. Ali poverenje, osećaj dobrodošlice i osećaj pripadnosti mnogo je teže ponovo steći kada se jednom izgube. Sačuvajte to. To vredi više od još jednog evra zarade.

*Naslovna fotografija: Shutterstock/Branislav Pudar