Porazna statistika: Hrvati najgori u EU, evo sa koliko godina mladi napuštaju kuću

Izazovi pred mladima

Uz Hrvatsku pri vrhu su još Grčka i Slovačka, gde mladi roditeljski dom napuštaju sa prosečno 30,9 godina, te Španija i Italija, gde mladi roditeljski dom napuštaju sa 30,2 godine, ističe se u statistici DZS-a.

Dodaje se i da su, prema Popisu stanovništva, domaćinstva i stanova u Hrvatskoj 2021. osobe u dobi od 15 do 29 godina činile 15,8 posto ukupnog stanovništva Hrvatske, te da je pre 20 godina njihov udeo u ukupnom broju bio veći i iznosio 20,3 posto.

Mladi u Hrvatskoj, kao i njihovi vršnjaci u Evropskoj uniji i ostatku sveta, odrastaju i žive u vremenu koje donosi različite izazove, a jedan od prvih koraka prema samostalnijem životu za mnoge mlade jeste pronalazak posla, ističu u DSZ-u

- Podaci pokazuju da je od 2015. do 2025. stopa zaposlenosti osoba u dobi od 15 do 29 godina porasla i u Evropskoj uniji i u Hrvatskoj. Na nivou Evropske unije povećala se sa 44,7 posto u 2015. na 49, posto u 2025. Još izraženiji pomak vidi se u Hrvatskoj, gde je stopa zaposlenosti mladih u istom razdoblju porasla sa 35,5 na 43,6 posto - navodi se u statističkom izveštaju.

S druge strane, dodaje se i da je stopa nezaposlenosti u istom razdoblju pala i na nivou Evropske unije i na nivou Hrvatske. Stopa nezaposlenosti na nivou Evropske unije u 2015. bila je 17,6 posto, te se u 2025. smanjila na 11,7 posto, a u Hrvatskoj taj je pad i značajniji - sa 29,8 posto u 2015. na 12,7 posto u 2025. Iseljavanje je već godinama jedna od tema koja se često povezuje sa mladima, ističu u DZS-u navodeći i podatke koji pokazuju kretanje tog trenda u poslednjim godinama.

- Od ukupno 37.485 osoba koje su se u 2025. odselile iz Hrvatske, njih 11.232 bilo je u dobi od 15 do 29 godina, što čini 30 posto svih odseljenih osoba. Deset godina pre mladi su činili 27,4 posto ukupnog broja odseljenih osoba - navodi se u izveštaju DZS-a i ističe da budućnost svake zemlje zavisi od znanja i obrazovanja mladih.

Naime, prema podacima za 2025. godinu, u Hrvatskoj je među osobama u dobi od 20 do 29 godina samo 2,7 posto onih kojima je osnovnoškolsko obrazovanje najviše završeno obrazovanje, dok prosek Evropske unije iznosi 13,6 posto. Visok je udeo mladih sa najvišim završenim srednjoškolskim obrazovanjem. Na nivou Evropske unije taj udeo iznosi 54,1 posto, a u Hrvatskoj doseže 70 posto. Kada je reč o visokom obrazovanju, u Hrvatskoj taj udeo iznosi 27,3, u poređenju sa 32,3 posto koliko iznosi na nivou Evropske unije.

Državni zavod za statistiku podatke je objavio 12. avgusta kada se obeležava Međunarodni dan mladih, uspostavljen rezolucijom Opšte skupštine Ujedinjenih nacija iz 1999, a prvi put obeležen je 2000. godine.

- Datum 12. avgust postao je simbol posvećenosti međunarodne zajednice stvaranju politika i programa koji podržavaju mlade i njihove specifične potrebe. Ovogodišnji slogan Međunarodnog dana mladih - "Različiti konteksti, zajedničke težnje" ističe da mladi, bez obzira na različite životne okolnosti, dele slične težnje prema kvalitetnijem obrazovanju, boljim prilikama za zapošljavanje i većoj uključenosti u društvo - zaključuju u DZS-u.