Razmere suše u Hrvatskoj sve veće: Ono što se vidi na rekama samo je deo priče!

Ovogodišnja hidrološka suša, naime, nije ograničena samo na pojedine vodotoke, već se odražava na celokupni vodni sistem. Posebno zabrinjavaju rekordno niski vodostaji velikih reka.

Dunav na rekordno niskom nivou

Na hidrološkoj postaji Batina Dunav je 3. avgusta 2026. dosegnuo vodostaj od -142 centimetra, čime je postavljen novi rekordno niski izmereni vodostaj. Slična situacija zabeležena je i na Dravi u Osijeku, gde je izmeren vodostaj od -192 centimetra, čak 20 centimetara niži od prethodnog minimuma zabeženog 2022. godine.

Ovako niski vodostaji mogu da imaju ozbiljne posledice za različite sektore, od otežane plovidbe, navodnjavanja i proizvodnje hrane do vodosnabdevanja, industrijske i energetske proizvodnje.

Istovremeno menjaju i uslove života u rečnim ekosistemima.

Slične prilike poslednji put viđene 2022. godine

Prema podacima DHMZ-a, slični hidrološki uslovi zabeleženi su tokom sušnih godina 2003. i 1993, kao i 2022. godine. Tada su periodi sa manjkom padavina dodatno pogoršavali visoke temperature koje su ubrzavale isušivanje tla i povećavale gubitak vlage iz vegetacije.

I ove godine Hrvatska i veliki deo Evrope suočavaju se sa istom nepovoljnom kombinacijom, a to je dugotrajni nedostatak padavina, visoke temperature, te izrazito niski rečni protoci.

Dunav i Drava pripadaju rekama koje povezuju alpsko područje sa Crnim morem. Obe imaju alpski snežno-kišni režim, što znači da njihove količine vode zavise od padavina, otapanja snega i dotoka iz alpskih pritoka. No, Alpi su već drugu sezonu zaredom ostali bez uobičajene snežne zalihe. Snežni pokrivač na Alpima predstavlja važnu sezonsku rezervu vode jer se njegovim postupnim otapanjem tokom proleća i početka leta pune Drava i brojni pritoci Dunava. Kada je snega manje, u reke dolazi i manje vode upravo u razdoblju kada visoke temperature povećavaju isparavanje.

Osim manjka snega, na rekordno niske vodostaje uticali su i dugotrajni nedostatak padavina, kao i visoke temperature na širem području slivova Dunava i Drave.

Padaju i nivoi podzemnih voda, šta očekivati do kraja leta?

Zbog dugotrajnog sušnog razdoblja, kao i zbog niskih rečnih protoka, kontinuirano se smanjuju i nivoi podzemnih voda. Na pojedinim područjima približavaju se najnižim vrednostima koje su dosad zabeležene. Za razliku od reka, podzemne vode sporije reaguju na promene vremenskih prilika, pa je i njihov oporavak znatno sporiji.

Bez obilnijih i dugotrajnijih padavina na širem području rečnih slivova Hrvatske očekuje se nastavak postupnog pada vodostaja i nivoa podzemnih voda. Kratkotrajni lokalni pljuskovi mogu privremeno da poprave stanje na pojedinim područjima, ali za značajniji oporavak potrebne su dugotrajnije i obilnije padavine koje bi zahvatile veći deo sliva, te omogućile obnovu površinskih i podzemnih zaliha vode.

Prema sezonskoj prognozi koja se temelji na podacima Evropskog centra za srednjoročne vremenske prognoze (ECMWF), tokom avgusta, septembra i oktobra u Hrvatskoj i celoj Evropi povećana je verovatnoća temperatura iznad proseka.

Kada je reč o padavinama, prognoze ECMWF-a za razdoblje od avgusta do oktobra ukazuju na veću verovatnoću natprosečne količine padavina u većem delu južne Evrope i Sredozemlja, uključujući hrvatsku obalu Jadrana.

Istovremeno se u delovima severne Evrope, među kojima su Irska, Ujedinjeno Kraljevstvo, jug Norveške i Švedske, kao i područja Holandije, Danske, te delova Nemačke i Poljske, očekuje moguć nastavak sušnijih uslova. Za srednju Evropu, uključujući područje Alpa, prognozni pokazatelji zasad nisu dovoljno jasni da bi se mogao doneti pouzdan zaključak, navodi DHMZ.

*Naslovna fotografija: Ilustracija/AI