Knežević: DNP neće podržati ustavne promene bez srpskog jezika

Govoreći u Jutarnjem programu RTS-a, Knežević je ocenio da je premijer Milojko Spajić mogao da bude sprečen da pokrene proces ustavnih izmena da su predstavnici srpskog naroda u vlasti insistirali da se istovremeno reši i pitanje srpskog jezika.

- Da su srpski ministri i poslanici poručili da nema ustavnih promena bez srpskog jezika, premijer ne bi mogao da uđe u ovaj proces. Umesto toga, prihvaćeno je da se o najvažnijim identitetskim pitanjima ponovo ne razgovara - rekao je Knežević.

On je pojasnio da DNP nije tražila promenu Ustava koja bi zahtevala referendum, već dopunu kojom bi srpski jezik, uz crnogorski, dobio status službenog jezika. Prema njegovim rečima, takva izmena mogla je da bude usvojena dvotrećinskom većinom u parlamentu, ali za to nije bilo političke volje.

Knežević je naveo da je DNP ranije tražila razgovor o statusu srpskog jezika, ali da im je tada rečeno da to nije pitanje za Vladu, već za parlament.

- Dvadeset dana kasnije upravo je Vlada pokrenula ustavne promene koje se tiču pravosuđa. Zato smatram da je izneverena izborna volja građana koji su nas podržali - rekao je lider DNP-a.

On je najavio da će njegova stranka nastaviti institucionalnu borbu za pitanja koja smatra važnim za srpski narod u Crnoj Gori, među kojima su status srpskog jezika, državljanstvo, zastava i himna.

- Bićemo jedina stranka koja neće glasati za ove ustavne promene jer u njima nema srpskog jezika. Nastavićemo institucionalni pritisak, a posle izbora 2027. godine, ukoliko budemo učestvovali u formiranju vlasti, to će biti jedan od naših ključnih uslova - poručio je Knežević.

Komentarišući zabranu ulaska pojedinim novinarima iz Srbije u Crnu Goru, Knežević je rekao da se takve mere odnose i na određene srpske medije, ocenjujući da to dodatno opterećuje odnose dve države.

- Takve mere nisu novost, jer su i ranije srpskim državljanima, intelektualcima i javnim ličnostima zabranjivani ulazak ili javni nastupi. Zbog toga smatram da je Crna Gora postala jedan od instrumenata hibridnog rata protiv Srbije - rekao je on.

Podsetimo, vlast i deo opozicije u Crnoj Gori postigli su u nedelju, uz posredovanje Evropske unije, dogovor o ustavnim promenama koje se smatraju važnim za nastavak evropskih integracija zemlje.

Izostavljanje inicijative DNP da srpski jezik dobije status službenog u okviru tog procesa ponovo je otvorilo pitanje identitetskih i političkih podela u Crnoj Gori.