Region
01. 07. 2026. 12:09 4
Crnogorac ubio samuraja! Lekso Saičić nije prezao ni od cara, a usudio se da uradi ono što niko drugi nije smeo!
Aleksandar Lekso Saičić, crnogorski vojnik u ruskoj vojsci, u Mandžuriji je 1904. godine u dvoboju savladao do tad nepobeđenog samuraja.
Aleksandar Lekso Saičić bio je jedan od onih ljudi čija biografija deluje kao legenda, a ipak je duboko ukorenjena u istorijskim činjenicama, piše Istorijski zabavnik.
Živeo je krajem 19. i početkom 20. veka i ostao upamćen kao izuzetno hrabar, okretan i vešt vojnik, naročito poznat po umeću rukovanja sabljom. Ipak, ono po čemu se njegovo ime i danas pamti jeste neverovatna priča o dvoboju u kojem je pobedio - samuraja.
Put od Crne Gore do Dalekog istoka
Na početku vojne karijere, Saičić je služio kao ađutant u vasojevićkoj brigadi. Međutim, nemiran duh i želja za dokazivanjem brzo su ga odveli van granica Balkana. Najpre je otišao u Istanbul, a potom i mnogo dalje - u Mandžuriju, gde se priključio ruskoj carskoj vojsci i dobio čin potporučnika.
Upravo tamo ga je zatekao rusko-japanski rat 1904. godine, jedan od prvih velikih sukoba modernog doba, u kojem su se sudarile dve imperije, ali i dve potpuno različite vojne tradicije.
Izazov koji niko nije želeo da prihvati
Pred sam kraj rata, u ruski vojni štab stigla je neobična vest – japanski car zahtevao je da se pronađe borac koji bi izašao na dvoboj protiv čuvenog, do tada neporaženog samuraja. Iako je svet već zakoračio u 20. vek, ovaj viteški običaj još uvek je imao snažno simbolično značenje.
Ruski generali bili su zatečeni. Odbiti izazov značilo bi moralni poraz, ali poslati nekoga u dvoboj sa iskusnim samurajem delovalo je kao sigurna propast. Upravo tada, među dobrovoljcima se pojavio Aleksandar Lekso Saičić.
Dvoboj kakav se danas viđa samo u filmovima
Na bojnom polju, pred okupljenim vojskama, započeo je prizor koji je svedoke ostavio bez daha. Borba je bila brza, silovita i precizna. Dva ratnika su se sudarala, odbijala udarce i napadala munjevitom brzinom. Bio je to sukob dve kulture, dva ratnička koda i dve epohe.
U jednom trenutku, japanski borac je posekao lice Aleksandra Saičića. Uveren da je protivnik savladan, samuraj je krenuo u odlučujući napad. Tada je Crnogorac napravio presudan potez - izmakao se, zamahnuo sabljom i zadao smrtonosni udarac.
Nakon pobede, Saičić se, poštujući ratnički kodeks, poklonio telu poginulog protivnika pre nego što je napustio bojno polje.
Moralni udarac i slava junaka
Pobeda crnogorskog oficira nanela je snažan moralni udarac japanskoj vojsci, koja je dvoboj posmatrala u tišini. U ruskim redovima, međutim, zavladalo je slavlje. Saičić je proglašen herojem, a čestitke su stizale sa svih strana.
Zanimljivo je da mu je priznanje uputio i admiral japanske flote Togo, koji je, uprkos porazu, iskazao divljenje prema veštini i viteštvu protivnika. Sablja kojom je Aleksandar Lekso Saičić izvojevao pobedu danas se čuva u Vojnom muzeju u Moskvi.
Povratak kući i smrt junaka
Nakon završetka rata, u kojem je Rusija na kraju doživela poraz, Saičić se vratio u Crnu Goru i nastavio vojnu službu. Njegov život prekinut je 1911. godine, i to na tragičan način.
Preminuo je od posledica skoka sa drugog sprata zapaljenog kraljevskog dvora na Cetinju. Prema predanju, pokušavao je da spase dragocenu državnu riznicu. Do poslednjeg daha ostao je ono što je bio celog života – ratnik, vitez i junak.
Komentari 4
ostavi komentar