"Radikalska vlast nas sputava da stvaramo": Bez srama i stida

Neki pokušaju da je utaže kupovinom, ali to nije dugotrajno rešenje, jer kako god uzbudljiv predmet kupili, tašnu, jahtu ili kuću, to je ipak samo mrtva stvar i ubrzo izgubi sposobnost da vas oduševljava. Mnogo bolje je pare i/ili energiju, ulagati u nova iskustva, u nešto što ranije nismo doživeli.

Na primer, putovanja nam donose ushićenost neophodnu za životnu radost, ne mora se ići na ronjenje po koralnim grebenima ili plivanje sa delfinima, i mnogo ekonomičniji i jednostavniji nadražaji donose slična osećanja i rezultat im zapravo bude isti. Ne mora se ići na put, može i u pozorište ili na konjske trke, dovoljno je da bude nešto što vam je novo i od čega vam se ustalasaju emocije.

Svest o efemernosti tih doživljaja i njihovoj neponovljivosti pruža nam osećaj da smo specijalni jer smo se našli na pravom mestu u pravo vreme kada se događalo nešto što je posebno, jedinstveno. Zato u želji da dožive nešto iza čega ne ostaje ništa osim osećanja i uspomena, milioneri kupuju karte za obletanje oko Meseca, mada može to, iskreno, jednako dobro i bez velikog troška, samo treba da vam se posreći.
Meni se posrećilo i od događaja tipa „jednom u životu“ u poslednjih nekoliko dana imao sam dva, oba vezana za Gorana Markovića, reditelja iz Beograda. 
Naime, kada sam čuo da će Festival autorskog filma (FAF) reditelju Markoviću odati priznanje za životno dostignuće, obradovao sam se i došao sam na dodelu, više iz prijateljstva i poštovanja nego u želji za provodom i ushićenjima. I prošlo bi to kao prijatan, ali ne i nezaboravan doživljaj, da nam svima ekipa FAF-a nije napravila divno iznenađenje. Кada je Goran, koji je između ostalog i profesor emeritus na FDU, izašao na pozornicu da nam se pokloni, tamo ga je sačekalo četrdesetak njegovih studenata iz svih generacija koji su mu nagradu predali.
 
Laureat je isprva bio malko zatečen dok mu je hor nekadašnjih učenika, sada kolega, ostvarenih umetnika i filmskih radnika, aplaudirao iza leđa. Izgledao je kao dirnut do ivice suza, ali se, čovek iz šou-biznisa, ubrzo pribrao, snašao, održao govor koji nam je dodatno naterao suze na oči, i šmekerski otvorio festival. Doživljaj je za pamćenje i prepričavanje, posebno za Gorana i njegove đake, ali emocija nije zaobišla ni nas u publici koji smo aplaudirali na nogama.

 
Za drugi doživljaj sam unapred znao da će biti poseban. Naime, FAF se ove godine istakao još nekim dobrim idejama od kojih su za ovu priču bitne još dve, jedna je da u program uvrste i jedinstvenu turu po Beogradu koju bi reditelj vodio, a druga, da u obilazak grada pozovu i mene, na čemu im hvala.
 
Istina, šetnja od nekoliko sati koju je nas tridesetak srećnika imalo priliku da prati po lokacijama na kojima su snimljeni Goranovi kultni filmovi jeste doživljaj koji se pamti, em je velika čast kad vas najveći Beograđanin među našim sineastima vodi po svojoj filmskoj turi, em je ogromno zadovoljstvo slušati ga.

 
Za to vreme sam, nažalost, na margini događaja saznao i razočaravajući podatak da Gospođa Jelena Trivan, koja je sad neki faktor u kulturi, radi na tome da spreči da Goran u budućnosti išta snimi. Razumem ja da Goran nije omiljen režimu, ali ipak postoji neki minimum pristojnosti i razuma koji ne dopušta da vlast, pa makar i radikalska, sputava savremene klasike da stvaraju dok im se stvara. To se naprosto ne radi.
Кad sam usput već morao da vam pokvarim ugođaj pominjući političare bez stida i srama, ipak imam da dodam nešto lepo za kraj, da popravim malo utisak.

Na FAF-u sam gledao domaći dugometražni film Кelti, debitantsko ostvarenje mlade Milice Tomović, i mogu vam reći da je to jedna prava pravcata bombona od malog i nepretencioznog filma, osvežavajućeg a dubokog i višeslojnog, osećajnog a neopterećujućeg, tananog i grubog, kako već to biva sa delima stvorenim s ljubavlju i strašću prema umetnosti.

Taj sam film doživeo kao dovoljnu potvrdu već postojećeg osećanja koje sam imao da ipak nije sve tako crno i da, uz tradiciju i ostvarene velikane, naš film ima i one koji će tek da budu velikani. Ostalo, ovo što nas nervira, s vremenom će proći. A FAF je s vremenom odrastao u baš ozbiljan festival, i nadam se da će potrajati takav što duže.