Izložba "Let" Milice Mile Ristić

Strategijama kolekcioniranja, muzeološkim pristupom čuvanja i korišćenja predmeta koji pamte, umetničkom intervencijom u prostoru, umetnica predstavlja slojevitu prizmu postojanja jednog mesta kroz njegove mnogoznačne transformacije. Koncept izložbe u hronološkom smislu obuhvata vreme od nastanka i naseljavanja ostrva, u kome je rođenje prve Evropljanke na tlu Novog sveta (1587), Virdžinije Der, simbolični začetak američke nacije.

Preko čuvenog prvog leta braće Rajt, izvedenog na pomenutom ostrvu (1903), umetnica dolazi do savremenog trenutka u kome pronalazi ostatke istorije u formi ponude iz prodavnice muzejskog repertoara suvenira, razglednica, upotrebnih predmeta, kao i brojnih turističkih aktivnosti. Tematskim fragmentima posvećenim predstavnicima prošle prošlosti, Virdžiniji Der i braći Rajt, umetnica suprotstavlja savremene ponude čitanja i korišćenja nasleđa u vidu aktuelne turističke ponude mesta i kroz video rad"Let" (2019), koji predstavlja okosnicu izložbe.

Deo postavke koji ilustruje načine pamćenja braće Rajt i njihovog prvog uspešnog izvedenog leta funkcioniše kao podloga za afirmisanje brojnih avio-kompanija koje nude časove letenja, panoramsko razgledanje ostrva iz aviona, kao i mogućnost zakupljivanja reklamnog prostora u vidu banera koji vijori nebom tokom letenja.

Istorijski segment Rajt koegzistira sa primerom poslovanja savremenih avio-kompanija predstavljenih slučajem nesrećno poginulog pilota na radnom mestu. Naime, prema rečima lokalaca i bliskog prijatelja poginulog pilota, reklamiranje u vidu banera funkcioniše tako što se duže vremensko zadržavanje banera u vazduhu ostvaruje nebezbednom procedurom koja podrazumeva autopilot režim letenja u kome pilot napušta svoju poziciju i dosipa benzin u rezervoar, jer se u suprotnom sletanjem i ponovnim uzletanjem zbog te namene, gubi finansijska dobit firme.

Iako je medijska slika o nesreći konstruisana tako da izgleda kao nesreća uzrokovana uplitanjem banera u krošnju drveta, postoje sumnje da je upravo nebezbedna procedura kapitalističke logike uzrokovala njegovu pogibiju 2018. godine.

Tačno godinu dana kasnije, Milica Mila Ristić kontaktira istu avio-kompaniju sa željom da zakupi reklamni prostor sa zastavom crne boje umesto banera u znak sećanja na pilotovu smrt. Tada nastaje video rad „Let“, kao kratkotrajna komemorativna intervencija u javnom prostoru, koja zajedno sa fragmentom banera na postamentu, postavljenom u trougaonom obliku počasti američkim herojima, preispituje i sumnja u sistem vrednosti koji stoji iza slike američkog društva.
Milica Mila Ristić je vizuelna umetnica koja kroz spektar medija u kojima akcenat stavlja na intervencije i akcije u javnom prostoru istražuje načine sećanja i njegovog obeležavanja. Osnovne i master studije završila je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, odsek slikarstvo.

Trenutno je na doktorskim umetničkim studijama na istom fakultetu. Marija Stanković (1992, Vranje) je istoričarka umetnosti. Osnovne i master studije istorije umetnosti završila je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. U svojim istraživanjima bavi se muzeološko-heritološkim problemima i interpretiranjem srpske moderne i savremene umetnosti.

Kustoskinja je Galerije Rima u Beogradu i saradnica Centra za muzeologiju i heritologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Vođenje i razgovor o izložbi „LET“ Milice Mile Ristić, će se održati u sredu, 22. januara u 18h, a Izložba traje do 1. februara.