DIREKTNO OTKRIVA Koliko krijumčari zarađuju od prevoza miganata? Po čoveku najmanje 300 evra!

U obračunu dve grupe migranata kod Obrenovca jedna osoba je izgubila život. Na mestu zločina pronađen je i drugi migrant sa prostrelnom ranom noge, koji je u kritičnom stanju. Pacijent je u toliko teškom stanju da nije moguće sa njim obaviti razgovor. Istraga je otežana jer jedini preživeli svedok ne može da pruži informacije o napadačima. Mogućnost da su organizovane krijumčarske bande odgovorne za ovaj i slične incidente nije pominjana. A ovakva pucnjava jeste sukob između organizovanih kriminalnih grupa.Kada prosečan srpski građanin gleda to, on gleda da je to isključivo bezbednosni rizik, i kada samo kažu: migranti su taj bezbednosni rizik. Nije strašno pohapsiti i napraviti akciju i raciju i pronaći oružje i drogu. Između tih zavađenih grupa koje postoje izbijaju sukobi, ali te grupe nisu neki Iračani, Sirijci ili Kurdi koji su tako došli i organizovali se. Te grupe i te kako imaju jake veze sa različitim drugim institucionalnim nivoima, jer nemoguće da tako operišu i da to postoji konstantno, i da se odjednom, kada se desi pucnjava, onda se reaguje.Jedan od glavnih puteva sa Zapadnog Balkana u EU je iz severne Srbije u Mađarsku i Rumuniju. Glavna žarišta su Horgoš, područje oko Subotice, Sombora, tuneli u oblasti Kelebije i preko reke Tise za ljude koji se kreću na istok prema Rumuniji, a zatim nazad u Mađarsku. Kako tvrde naši izvori, postoje tri kategorije krijumčara - fikseri, čuvari vrata i dileri paketa. Fikseri, povezuju migrante sa vozačima raznih vozila koji ih prevoze iz sela u velike gradove, iz gradova u naselja blizu granica ili ih preuzimaju na granicama. Obezbeđuju lažna dokumenta. Retko prelaze granice. Čuvari vrata, otvaraju ulaz sledećoj zemlji na ruti, a najvažniji je ulazak u zemlju EU, poput Hrvatske ili Mađarske.U nekim slučajevima do ulaza se stiže pešice: čuvari vrata deluju kao vodiči, vode grupu svojih sunarodnika preko granice, a zatim se vraćaju da bi pomogli sledećoj grupi. Na primer, u Unsko-sanskom kantonu, gde je mnogo ljudi smešteno u izbegličkim kampovima, krijumčari koji su i sami migranti uvlače se u kampove i pregovaraju o detaljima pokušaja krijumčarenja. Zatim deluju kao vodiči malim grupama od približno pet migranata da se peške kreću kroz šumu do Hrvatske.Ti krijumčari se zatim vraćaju u Bosnu i Hercegovinu, nadajući se da će zaraditi dovoljno novca da bi mogli da plate drugim krijumčarima da ih relativno sigurno prevezu u zapadnoevropsku zemlju. Čuvari vrata takođe organizuju prevoz trajektima i splavovima preko "plavih granica", poput Srbije do Bosne i Hercegovine preko reka Drine i Save ili od Sombora preko reke Dunav do Mađarske. Oni kontrolišu i ilegalne tunele između zemalja, najviše između Srbije i Mađarske. Prelazak reke može da košta od 100 do 500 evra po osobi. Dileri paketa su poslednja, ali verovatno i najača karika u ovom poslu. Veliki novac od šverca zarađuje se "paket aranžmanima". Za organizovanje takvih poslova potreban je visok stepen planiranja, dokumenti i pristup vozilima. Za nekoliko hiljada evra migrantima u Grčkoj ili Turskoj se obećava paket aranžman kako bi otišli u zapadnu Evropu. Prelazak više međunarodnih granica u regionu može da ide od 600 do 20.000 evra po osobi, u zavisnosti od početne tačke i odredišta. Na ovaj način migranti mogu doći do Hrvatske, Slovenije ili do Austrije sa bilo kog mesta ulaska na Zapadni Balkan.

I, da. Ukrajinci su od samog početka, od prvog dana, nazivani izbeglicama, a eto, ovi migranti iz Avganistana ili Burundija došli su tu da nam ilegalno prelaze granice, bezbednosni su rizik, i tako dalje. Ukrajinac je samo seo u kola i dovezao se. Naravno, u Beograd.