Tomanović: Slučaj Milenković je atentat na integritet i hrabrost

Kampanja protiv inspektora Slobodana Milenkovića ne prestaje. Ona će prestati samo onda kada nosioci kampanje sruše aferu Jovanjica ili kada Jovanjica sruši njih, kaže u razgovoru za NIN advokat Zdenko Tomanović. I dodaje:

- Jovanjica nije samo otrov narkotika. To je otrov korupcije. Jovanjica je i povod privatizacije "javnog interesa". Neko ko od Jovanjice ima štete, bilo profesionalne, bilo krivičnopravne ili političke, uzurpira javni interes i kroz korišćenje državnih resursa i pojedinaca iz bezbednosnih službi, policije i tužilaštva pokušava da oblikuje javnost u smeru dekriminalizacije Jovanjice. Kao model izabrali su kriminalizaciju inspektora koji su se usudili da se suprotstave kriminalu koji predstavljaju spoj državnog i privatnog partnerstva - rekao je Tomanović i dodao:

- Oni se svete inspektorima zbog otkrivanja učešća pripadnika vojnih i civilnih bezbednosnih službi u
aferi Jovanjica i u toj kampanji koriste propagandna glasila vladajućih političkih i bezbednosnih struktura, svoje propagatore koji gostuju po različitim tabloidnim glasilima, ali i pojedince iz tužilaštva i policije.

Gde vidite u slučaju Jovanjica, kako ste rekli, polje korupcije?

- To je opasnije polje od otrova narkotika. Otrov korupcije razbija naše institucije i vladavinu prava. Politička korupcija razara vladavinu prava više od svih drugih vidova. Ona razara i slobodu medija i pretpostavku nevinosti, i integritet, i samostalnost, i nezavisnost institucija i još mnogo toga. Jovanjica postaje simbol korupcije. Toliki angažman pojedinih predstavnika države u napadu na inspektore ima korozivno dejstvo na funkcionisanje institucija. Često sam govorio da je najopasnija za vladavinu prava baš državna korupcija - a to je korupcija kada se urušavaju institucije zarad ličnih, političkih ili grupnih interesa.

Zašto se u poslednje vreme državni vrh, pre svega predsednik, ne izjašnjava o Jovanjici?

- Već je uspostavljen modalitet prepoznavanja želja i poltronstvo prema medijski izrečenim stavovima funkcionera kao i onih koji se percipiraju kao bliski vlasti. Kampanja državnih službenika ili onih bliskih vlasti je postala opasan inicijator delovanja institucija - gde se podobni i poltronski nastrojeni prepoznaju kao kandidati da medijski orkestriranu kampanju sprovedu u delo preko svojih službenih funkcija. Tada se, nakon što visoki državni funkcioner nešto izjavi, javlja neskrivena ekstra motivisanost, da se odjednom pokreće mašinerija koja ima nezakonit motiv.

Zašto neki građani podržavaju Milenkovića suprotstavljajući se kampanji protiv njega?

- Građani su se okupili oko teme koja nam je svima zajednička, a to je da li još uvek ima smisla da u državi budete hrabar i pošten i da imate svoj lični i profesionalni integritet. Ta tačka okupljanja je plemenita i značajna da bi dala podstrek poštenim pojedincima iz institucija da rade svoj posao.

Da li možete da budete još precizniji oko centra političke moći? Da li je to isti centar koji utiče i na to da se osam meseci po informaciji o spremanju likvidacije inspektora ništa ne preduzima?

- Taj pritisak oko Jovanjice je toliko veliki da nivo političkog centra iz kojeg se suspenduje zakon i deformiše istina, mora da bude izuzetno visok. Hijerarhijski nivo tih kreatora zavisi od nivoa umešanosti države u zajednički poduhvat ili pak od nivoa vaninstitucionalnih šerifa. O tim stvarima advokati moraju govoriti pravno tačno i precizno tako da nije profesionalno odgovorno u ovom trenutku odrediti ime i funkciju. A što se tiče informacije o njihovoj ugroženosti, više puta sam javno rekao da su MUP-u predate informacije o životnoj ugroženosti ali i da je tužilaštvo imalo javno objavljenu informaciju.

Odakle je došla informacija o spremanju likvidacije inspektora?

- Iz veoma dobrog izvora.

Zašto tužilaštvo i dalje ne reaguje i posle osam meseci se ne odlučuje o zaštiti inspektora?

- Više tužilaštvo je nadležno za ubistva kao i za pripremu ubistava. Umesto da u interesu spokojstva građana Srbije zaštiti sopstveni kredibilitet i podigne nivo samopoštovanja i naloži nadležnim službama da obaveste da li neko namerno neće da radi svoj posao i zašto; šta su preduzeli; s kim su razgovarali; da li je informacija tačna ili ne; da li su ugroženi ili ne; da li su im dali obezbeđenje i sve ostalo što bi trebalo da traži tužilaštvo, oni nažalost ne vide svoju nadležnost.

Načelnik odeljenja za borbu protiv droge, kao i njegove kolege u borbi protiv droge su zbog primene zakona založili svoj život i sudarili su se sa nezakonitim spojem dela vojnih i civilnih bezbednosnih struktura i pojedinaca koji su Jovanjicu videli kao državno privatno partnerstvo izvan zakona, a naše državne strukture kažu - mi nismo nadležni.

Da li su javni apeli jedino što je preostalo da se inspektori zaštite?

- Ja sam advokat. Nisam politički aktivista, ali preduzeću sve pravne mere da te mlade ljude zaštitim. Povodom zajedničkog poduhvata jednog dela Višeg javnog tužilaštva i pojedinaca iz Ministarstva unutrašnjih poslova u ataku na lični i profesionalni integritet načelnika Slobodana Milenkovića i njihovog koordiniranog učešća u njegovoj kriminalizaciji, moja advokatska kancelarija preduzeće nekoliko pravnih koraka pred domaćim i međunarodnim institucijama. O tim koracima sam javno već govorio.

Zašto Više javno tužilaštvo traži od Milenkovića da daje neke informacije kao građanin?

- To se sve svodi na razgovor o sve prisutnijim nezakonitim poigravanjima sa načelom potpune poverljivosti u radu policije. Ne može se nijedan pripadnik policije koji je nosilac najvećih profesionalnih tajni, jeftinim pravnim doskočicama podstrekavati da u razgovoru kao građanin otkriva tajne svog operativnog rada i time stvori uslove za ugrožavanje i svog života i života svojih saradnika.

Svi ovi nasrtaji na inspektora moraju se posmatrati i kroz visok nivo javnog nepoverenja u integritet i samostalnost tužilaštva. To nepoverenje, između ostalog, proizlazi i iz selektivnosti u postupanju VJT-a (Više javno tužilaštvo u Beogradu). VJT nije smatralo da ima bilo kakvu nadležnost na javno izrečenu informaciju koju su preneli mnogi mediji u oktobru 2021. godine da su MUP-u predate informacije o životnoj ugroženosti Slobodana Milenkovića i Dušana Mitića, ali zato želi da razgovara o navodima tabloida.

Time su otvorili sumnju da njihovo postupanje nije u okviru načela savesnosti, nepristrasnosti i pravičnosti, te da je u suprotnosti sa garancijama vladavine prava. To je zapravo podstrekavanje na odavanje podataka o saradnicima. Poverljivost, pouzdanost i čuvanje tajni su osnov rada institucija koje se bave otkrivanjem krivičnih dela. Onog trenutka kada nema pouzdanog sistema čuvanja tajne, nema borbe protiv senzitivnog kriminala. U našoj pravnoj kulturi postoji stav da tajne i postoje da bi se otkrile.

Postoji momenat kada neke tajne postaju domen rada tužilaštva, ili suda, pa onda i domen javnosti ali jako je važno da neke od tajni uvek ostanu tajne, a to je onda kada tajne štite živote ljudi. Nažalost u Srbiji, sistem policijskih saradnika je, zbog doprinosa neodgovornih moćnika postao sistem podložan uplivu kriminalnih klanova i kriminalizovanih državnih službenika. A tada lista doušnika postaje lista za odstrel.

Više javno tužilaštvo u Beogradu vodi i medijsku kampanju protiv Milenkovića ali i protiv vas? Da li ste to očekivali?

- Naravno. Oni su vređajući mene prali svoje nezakonitosti. Što se vrana više pere to je crnja. Najpre
tužilaštvo putem javnih saopštenja moli za pomoć drugih organa da mu pomognu da uveri javnost u svoju samostalnost, profesionalnost i zavisnost. Ali - nametnute probleme samo ti odabrani tužioci koji saučestvuju u ovoj kampanji mogu da reše - dakle to je problem tih odabranih tužilaca, a ne javnosti niti drugog organa.

U ovom samostvorenom novopronađenom kolapsu ove institucije koji prevazilazi skandal reforme pravosuđa, umesto da prepoznaju samoporaznost situacije odabrani tužioci hoće da svoju ulogu probaju da operu kroz ista medijska glasila koja su im glavni osnov za postupanje i nepostupanje.

Kažete da je slučaj Milenkovića javni interes. Zašto?

- Predmet Slobodana Milenkovića je prilika da se grade institucije u Srbiji i da se uspostavi poverenje u institucije koje pate od manjka javnog poverenja. Ovo je prilika za pre svega tužilaštvo i rukovodioce u tužilaštvu da pokažu inat državnom pritisku. Oni moraju da daju podršku pojedincu koji se bori protiv kriminala. U borbi pojedinca za primenu zakona i za svoja prava, tužilaštvo može biti jak instrument korekcije nih koji bahato zloupotrebljavaju svoju moć.

Tužilaštvo mora da nađe moralni kompas, moralnu snagu, a ne da obesmišljava elementarne stubove jednog sistema. A kada se pokuša spajanje ličnih nezakonitih ambicija sa službenom moći onda ulazite u zonu korupcije. Zato je kritička javnost važna. Kada šefovi kabineta nezakonito lobiraju, kada državni tužioci rade za skrivenog klijenta a ne za zakon, kada drugi državni službenici zloupotrebljavaju funkcije radi ličnog interesa onda je sud javnosti najveći teret. Na sudu javnosti nema žalbenog postupka onima koji kriju sopstveni kriminal.

Milenković je državni službenik...

- Da, i zato je važan. Administrativni, odnosno nepolitički i stručni sloj službenika bi trebalo da bude upravo prepreka onima koji imaju višak moći od pravno dozvoljene. Problem u Srbiji je odsustvo tog jakog stabilnog sloja struke jer im je decenijama lomljena kičma radi poslušnosti a sve radi nametanja straha. Zato su Slobodan Milenković i Dušan Mitić upravo simbol onoga što treba da bude stručni službenik, a to je da radi svoj posao a ne da osluškuje šta je politička želja, ili želja centara moći. Dakle, zakon i stručnost ispred poltronstva i poslušnosti.

Jovanjica je posledica te jednačine, kada se nađe par ljudi koji su spremni da rade svoj posao onda šokiraju te moćnike, a javnost dobija poverenje u pojedince koji manifestuju stav da hrabrost, poštenje i profesionalni integritet i dalje imaju svoje važno mesto. I na kraju, jako je važno da je Slobodan Milenković pokazao da jedan tim ljudi – četvrto odeljenje – može da se nosi sa mašinerijom onih koji zloupotrebljavaju državna ovlašćenja.

Ako se u jednoj zemlji kriminalizuju profesionalci iz službi (Milenković, Jović, i drugi) od strane tabloida pod kontrolom režima i onih koji bi trebalo da ih štite, šta to govori?

- To govori da je dozvoljen "atentat na integritet i čast". Na sceni je uništavanje ličnosti u ime navodnog višeg interesa male društvene grupe. Žrtvovanje pojedinca iz straha od političke štete a možda i nečeg drugog. I opet sve to uz prećutnu ili otvorenu podršku nekih građana, intelektualaca, navodnih medijskih stručnjaka i drugih koji svoju čast i ugled prodaju bogatom i moćnom. Oni оčajnički traže narative koji bi trebalo da uvere građane da je sve dozvoljeno protiv onih koji su im bili prepreka na kriminalnom putu - rekao je, između ostalog, Zdenko Tomanović u intervjuu za NIN.