Nafta sve skuplja, ali cena nije jedini problem! Spasojević upozorava na veliki manjak energenata

Cene energenata na evropskom i svetskom tržištu nastavljaju rast i cena sirove nafte tipa Brent prešla je granicu od 108,13 dolara po barelu, dok se evropski prirodni gas približio nivou od oko 81 evra po megavat-satu. Cena američke WTI nafte (West Texas Intermediate) trenutno se kreće u rasponu od 104 dolara po barelu za fjučers ugovore.

Toplica Spasojević ocenjuje za Direktno.rs da trenutna situacija na svetskom tržištu energenata nije dobra, pre svega zbog manjka nafte i gasa u odnosu na raniji period, kada su svetska proizvodnja i potrošnja bile relativno izbalansirane.

- Kada analiziramo ukupan nedostatak gasa i nafte, vidimo da je došlo do ozbiljnog poremećaja u odnosu na period kada su svetska proizvodnja i potrošnja bile balansirane. Trenutno imamo manjak od oko 20 odsto nafte koja je ranije išla kroz Ormuski moreuz, a dodatno smanjenje isporuka izazvano je oštećenjem naftovoda Istok–Zapad u Saudijskoj Arabiji, što predstavlja još oko pet odsto. Ukoliko Huti preuzmu potpunu kontrolu ulaska u Crveno more, taj manjak mogao bi da poraste i na čak 30 odsto - ističe Spasojević.

Kako kaže, trenutno na svetskom tržištu nedostaje oko četvrtine količina nafte i gasa, što dodatno vrši pritisak na cene.

- Glavni igrači su Sjedinjene Američke Države i naftne kompanije iz te zemlje, koje su sada i najveći svetski proizvođači nafte. One u ovoj situaciji ostvaruju ogromne profite i odgovara im ovakav razvoj događaja. Međutim, to ne odgovara predsedniku SAD Donaldu Trampu, jer se približavaju izbori, a visoke cene energenata direktno se odražavaju i na američko tržište. Cena goriva od šest dolara po galonu mogla bi da ode i na čak 10 dolara - ukazuje Spasojević.

On navodi da se Tramp zato nalazi pred ozbiljnom dilemom - da li da dozvoli naftnim kompanijama da nastave da posluju u postojećim uslovima ili da administrativnim merama pokuša da utiče na smanjenje cena pred izbore.

- Zato je Tramp pokušao da utiče i na dogovor Rusije i Ukrajine da se ne gađaju rafinerije, jer se na taj način dodatno smanjuju količine nafte koje dolaze na svetsko tržište. Svaki novi poremećaj u proizvodnji, preradi ili transportu dodatno podiže pritisak na cene - napominje Spasojević.

Prema njegovim rečima, među najvećim ekonomskim gubitnicima u aktuelnoj situaciji je Evropa.

- Najveći ekonomski dobitnik i politički gubitnik je Tramp, dok je u svetu najveći ekonomski gubitnik Evropa. Indija i Kina se za sada snalaze jer imaju pristup ruskoj nafti. Kinezi povlače naftu i iz Irana, koji je tehnički i dalje u pozitivnom bilansu, iako zbog sankcija i drugih ograničenja ne može u potpunosti da profitira od toga. Među zemljama koje su posebno pogođene ovakvim kretanjima su i Saudijska Arabija, Kuvajt i Bahrein - navodi Spasojević.

Kako naglašava, Evropi predstoji hladna zima.

- Rezervoari gasa nisu ni polovinom puni, a trebalo bi da budu na oko 80 odsto. Videćemo kako će se sve ovo odraziti na stanovništvo, dok se na industriju posledice već osećaju. Trenutna situacija nije ohrabrujuća, ali bi u narednim nedeljama moglo da dođe do određenog preokreta. Sve u svemu, situacija nije bajna i ne izgleda dobro - konstatuje Spasojević za Direktno.rs.

Naslovna fotografija: Shutterstock