Srušena kuća ne nestaje automatski iz katastra! Šta obavezno morate da uradite?

Geometar izlazi na teren, utvrđuje stvarno stanje i izrađuje elaborat geodetskih radova kojim se potvrđuje da objekat više ne postoji.

Zahtev za promenu potom se, najčešće preko geodetske organizacije, podnosi elektronskim putem nadležnoj službi katastra. Prema Zakonu o državnom premeru i katastru, imalac prava dužan je da prijavi nastalu promenu u roku od 30 dana, dok troškove postupka snosi podnosilac zahteva.

Dokumentacija zavisi od načina na koji je objekat uklonjen. Kod planskog rušenja mogu biti potrebni dozvola ili rešenje o uklanjanju i prateća dokumentacija, dok su kod prinudnog rušenja važni inspekcijsko rešenje i zapisnik.

Ako je kuća uništena u požaru, poplavi ili drugoj nesreći, postupak se utvrđuje prema konkretnom slučaju.Važno je i da katastarsko brisanje nije isto što i zakonitost rušenja, piše Kamatica.

Ako je objekat srušen bez potrebne dozvole, njegovo naknadno brisanje iz evidencije ne znači da je način uklanjanja time postao zakonit. Ukoliko je srušen samo deo kuće, ne briše se ceo objekat. Geometar tada evidentira preostalo stanje, a u katastru se menjaju podaci poput površine i gabarita.

Brisanjem kuće ne briše se parcela, zemljište ostaje upisano zajedno sa vlasništvom i drugim pravima.

Nakon sprovedene promene preporučuje se provera podataka u eKatastru, kao i poreske evidencije, jer promena u katastru ne mora automatski da znači i promenu poreskog zaduženja.Suština postupka je da katastarski podaci odgovaraju stvarnom stanju na terenu: angažovati licenciranog geometra, obezbediti potrebnu dokumentaciju i sprovesti promenu u katastru.

Naslovna fotografija: AI