Društvo i Ekonomija
12. 09. 2026. 16:45 0
Za cenu prosečnog stana u centru Beograda ovde možete kupiti dva: Kvadrat se nalazi i za 1.000 evra
Nekada je 100.000 evra zvučalo kao budžet sa kojim se stan u Srbiji bira, a ne traži. Nova statistika pokazuje koliko se tržište promenilo: prosečna vrednost stana u zemlji prvi put je prešla tu granicu, dok se u Beogradu približila iznosu od 200.000 evra. Ipak, mapa Srbije otkriva ogromne razlike.
Kupovina stana poslednjih godina za mnoge porodice postala je računica koja se menja brže nego što uspevaju da uštede novac. Ono što je do pre nekoliko godina predstavljalo ozbiljan budžet za pristojnu nekretninu, danas u pojedinim delovima Beograda nije dovoljno ni za stan prosečne veličine.
Najnoviji podaci za prvo polugodište 2026. godine to pokazuju vrlo konkretno. Prosečna cena stana u Srbiji dostigla je 100.157 evra, što je 15,81 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Prosečan kvadrat košta 1.918 evra, dok je medijalna cena 1.800 evra, ali nacionalni prosek skriva ogromne razlike.
U Beogradu prosečan stan gotovo 200.000 evra
Najskuplji je, očekivano, Beograd. Kada se zajedno posmatraju novogradnja i starogradnja na deset gradskih opština obuhvaćenih analizom, prosečna cena kvadrata u prvoj polovini godine iznosila je 3.219 evra, što je gotovo 14 odsto više nego godinu ranije.
Prosečna vrednost stana stigla je do čak 197.689 evra.
Ali ni Beograd nije jedno tržište. Na Savskom vencu prosečan kvadrat dostiže 4.210 evra, na Starom gradu 4.030, dok je na Vračaru 3.639 evra. Kada se pogleda Beograd na vodi, računica odlazi još više, prosečan kvadrat među stanovima obuhvaćenim podacima iznosio je 5.821 evro.
Čak i delovi Beograda koji se u toj analizi nalaze na jeftinijem kraju tabele više teško mogu da se nazovu jeftinim. U Rakovici je prosečna cena kvadrata 2.600 evra, u Zemunu 2.822, a na Čukarici 2.852 evra.
Manje od 1.000 evra za kvadrat još postoji
Potpuno drugačija slika pojavljuje se kada se izađe iz najvećih gradova.
Novi Sad je posle Beograda među skupljim tržištima sa prosečnih 2.359 evra po kvadratu. U Nišu je prosek 1.765, u Užicu 1.634, a u Kragujevcu 1.575 evra, a onda dolazimo do gradova koji pokazuju koliko lokacija danas određuje cenu doma. U Kikindi je prosečan kvadrat 957 evra, a u Prokuplju 980 evra. Slede Vranje sa 1.001, Novi Pazar sa 1.047 i Pirot sa 1.066 evra po kvadratnom metru.
To praktično znači da se za cenu jednog kvadrata na Savskom vencu, statistički gledano, mogu kupiti više od četiri prosečna kvadrata u Kikindi.
Starogradnja više nije nužno jeftina alternativa
Zanimljiv je još jedan podatak. Prosečna vrednost postojećih stanova u Srbiji iznosila je 94.433 evra, dok je prosečna vrednost novoizgrađenih stanova bila 105.702 evra.
Međutim, kada se gleda cena kvadrata, prosečan kvadrat postojećeg stana iznosio je 1.935 evra, dok je kod novogradnje prosek bio 1.872 evra. Razlike u strukturi i lokaciji prodatih nekretnina znače da se iz tih proseka ne može zaključiti da je novogradnja generalno jeftinija, ali podatak lepo pokazuje koliko je tržište složenije od stare formule „starogradnja je povoljnija“.
Za kupce je, međutim, najvažnija druga poruka. Srbija danas nema jednu cenu stana. Ima čitavu mapu potpuno različitih tržišta.
I dok je prosečna vrednost stana na nivou zemlje upravo probila granicu od 100.000 evra, nekoliko stotina kilometara razlike između dva grada može da znači da za isti novac dobijate gotovo dvostruko više kvadrata.
Komentari 0
ostavi komentar