Cena nafte skače, ali vozači imaju veći problem: "Evropa nema dovoljno dizela"

Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije i nekadašnji većinski vlasnik Nafte AD Nebojša Atanacković za Direktno.rs kaže da je došlo do situacije u kojoj se cena sirove nafte, u odnosu na derivate, pre svega benzin, sve više razlikuje ali da se suočavamo i sa većim problemima.

- Kada se poveća cena sirove nafte, to će se odraziti i na neke isporuke koje tek treba da uslede. Međutim, mi u Evropi imamo problem sa nedovoljnom proizvodnjom dizela. Kao što vidimo i kod nas, dizel je već oko 30 dinara skuplji od benzina. Jednostavno, cela Evropa nema dovoljno sopstvene proizvodnje dizela, pa je neophodno da se on nadoknađuje kroz uvoz. Tu je osnovni problem - ukazuje Atanacković.

Napominje da će se, ako se povećava cena sirove nafte, povećavati i cena derivata.

- Međutim, trenutno imamo dodatni problem sa dizelom, jer ga u Evropi nema dovoljno, pa njegova cena može da raste i nezavisno od samog kretanja cene sirove nafte. Takođe, Rusija je ranije izvozila i dizel, a sada je i njoj potreban, s obzirom na situaciju sa napadima na rafinerije. Zemlja koja je bila izvoznik sada praktično mora da uvozi određene količine, što dodatno utiče na tržište i raspoložive količine dizela - ističe Atanacković.

Sve to, konstatuje, pokazuje da se problem ne svodi samo na cenu sirove nafte.

- Ako imamo poremećaje u proizvodnji i snabdevanju derivatima, posebno dizelom, onda se to neminovno odražava i na krajnju cenu koju plaćaju potrošači - zaključuje naš sagovornik.

Tokom prošle nedelje cena nafte tipa brent porasla je za 7,8 odsto i kretala se u rasponu od 90,49 do 96,28 dolara za barel.

- Na rast cene nafte znatno su uticali napad vojnih snaga SAD na ostrvo u Ormuskom moreuzu i odgovor Irana uzvratnim napadima na UAE i Jordan; strahovi od mogućih produženih poremećaja oko protoka energenata u Persijskom zalivu; vazdušni napadi na rafinerije na Bliskom
istoku i u Rusiji, koji dodatno ograničavaju već preopterećene kapacitete, uz podizanje marži rafiniranih proizvoda; zabrinutost
EU pred pripremu zaliha gasa i nafte za zimsko snabdevanje; vest da je Južna Koreja počela pripreme za traženje odobrenja parlamenta za slanje ratnog broda i pomorskog patrolnog aviona u Ormuski moreuz, povećavajući time premiju geopolitičkog rizika - navodi se u analizi Narodne banke Srbije.

Istovremeno, na pad cene nafte uticali su smanjena potrošnja nafte u Kini u drugom tromesečju 2026, vođena padom tražnje za naftom u sektoru transporta; komentari ministra finansija SAD koji odbacuje strateški značaj Ormuskog moreuza; visoke cene nafte ubrzavaju strukturno smanjenje tražnje na globalnom nivou; povećan broj operativnih naftnih i gasnih platformi u SAD.

Naslovna fotografija: Pixabay (Daniel Reche)