Danas slavimo Svetog Fanurija: Obavezno napravite kolač za ispunjenje svake želje!

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 9. septembra obeležavaju uspomenu na Svetog mučenika Fanurija i Prepodobnog Pimena Velikog. Za Svetog Fanurija vezan je poseban običaj koji je naročito prisutan u grčkoj tradiciji – pripremanje posnog kolača poznatog kao fanuropita.

Reč je o jednostavnom, mirisnom kolaču od pomorandže, oraha, suvog grožđa i začina, ali njegov značaj nije samo u ukusu. Prema narodnom verovanju, priprema se kada čovek želi da pronađe nešto što je izgubio.

To ne mora biti samo materijalna stvar, poput ključeva, novčanika ili nakita. Vernici se Svetom Fanuriju obraćaju i kada tragaju za zdravljem, ljubavlju, izgubljenom verom ili duševnim mirom.

Zašto se fanuropita pravi od 7 ili 9 sastojaka?

Jedna od najvažnijih osobenosti fanuropite jeste broj namirnica od kojih se priprema. Prema tradiciji, kolač bi trebalo da sadrži sedam ili devet sastojaka.

Oba broja imaju snažnu simboliku u pravoslavlju. Sedam se povezuje sa punoćom i savršenstvom, dok se devet dovodi u vezu sa anđeoskim redovima. Recepti se razlikuju od porodice do porodice, ali se vodi računa da konačan broj sastojaka ostane neparan.

Fanuropita je posna, pa ne sadrži jaja, mleko ni druge namirnice životinjskog porekla. Najčešće se pravi od brašna, šećera, ulja, soka od pomorandže, oraha, suvog grožđa i mirisnih začina poput cimeta i karanfilića.

Kolač se nosi u crkvu, a zatim deli drugima

Prema običaju, pripremljena fanuropita nosi se u crkvu na osvećenje, a zatim se deli porodici, prijateljima, komšijama i drugim vernicima. U pojedinim krajevima seče se na 40 parčića, čime se naglašavaju zajedništvo, molitva i spremnost da se ono što imamo podeli sa drugima.

Fanuropita se ne smatra kolačem koji sam po sebi „ispunjava želje“. Njena priprema deo je tradicije povezane sa molitvom, verom i dobrim delom, a ne crkvena obaveza koju vernici moraju da ispune.

Ikona pronađena među ruševinama

O životu Svetog Fanurija nema mnogo pouzdanih podataka. Njegovo ime postalo je poznato nakon što je na Rodosu, među ruševinama stare crkve, pronađena dobro očuvana ikona.

Na ikoni je bio prikazan mladi svetitelj obučen poput rimskog vojnika, sa krstom i upaljenom svećom u rukama. Oko njegovog lika nalazile su se scene stradanja, na osnovu kojih je zaključeno da je pretrpeo teško mučenje zbog hrišćanske vere.

Njegovo ime povezuje se sa grčkom rečju koja znači „pojaviti“ ili „otkriti“, pa se tokom vremena učvrstilo verovanje da Sveti Fanurije pomaže ljudima da pronađu ono za čim tragaju.

Predanje o oslobođenim sveštenicima

Za Svetog Fanurija vezuje se i predanje o trojici sveštenika koji su dospeli u zarobljeništvo. Svaki od njih dobio je dozvolu da se pokloni ikoni svetitelja i pomoli za oslobođenje.

Prema predanju, Sveti Fanurije se tokom noći pojavio njihovim gospodarima i zatražio da sveštenici budu oslobođeni. Kada ga nisu poslušali, snašla ih je teška nevolja, posle koje su pristali da zarobljenicima vrate slobodu.

Zbog takvih priča Sveti Fanurije u pravoslavnoj tradiciji ostaje poznat kao svetitelj kojem se vernici obraćaju kada nešto izgube ili kada ne uspevaju da pronađu izlaz iz teške životne situacije.

Jednostavan recept za fanuropitu

Sastojci:

• 500 grama brašna

• jedna šolja šećera

• jedna šolja soka od pomorandže

• pola šolje ulja

• jedna kašičica cimeta

• pola šolje suvog grožđa

• jedna šolja seckanih oraha

U većoj posudi pomešajte sok od pomorandže, šećer i ulje. Postepeno dodajte brašno i cimet, a zatim umešajte suvo grožđe i seckane orahe.

Smesu sipajte u podmazan ili papirom obložen pleh. Kolač pecite u rerni zagrejanoj na 180 stepeni dok ne dobije zlatnu boju i dok čačkalica zabodena u sredinu ne izađe suva.

Važno je da recept ostane posan i da, prema običaju, ima sedam ili devet sastojaka.