Plate do 5.000 evra: Odlična alternativa ETF za brucoše

Srednjoškolci u Srbiji koji u junu nisu uspeli da upišu popularni Elektrotehnički fakultet u Beogradu, imaju mogućnost da studiraju istu oblast na Elektronskom fakultetu u Nišu i to na budžetu. Posle junskog upisnog roka, na Elektronskom fakultetu ostalo je 300 slobodnih mesta, od kojih su čak 253 budžetska.

To je, složićete se, zaista puno, posebno ako uporedimo situaciju od pre desetak godina, kada je ovaj fakultet već u junu bio popunjen. Međutim, interesovanje srednjoškolaca za ovaj fakultet godinama opada, iako ima više smerova nego beogradski ETF.

Smerovi

Na pomenutom fakultetu postoji više smerova nego na ETF-u. To su Elektroenergetika, Računarstvo i informatika, Elektronika, Elektronske komponente i mikrosistemi, Upravljanje sistemima, Komunikacije i informacione tehnologije.

U poslednjih 20 godina, najveće interesovanje studenata iskazano je za oblast Računarstvo i informatika, pokazuju dostupni podaci.

Studenti koji diplomiraju na ovom modulu uspešno nalaze mesto u najpoznatijim domaćim i svetskim kompanijama, jer se nudi veliki broj poslova koji zahtevaju znanja vezana za projektovanje softvera i hardvera računarskih sistema, kao i za primenu informacionih tehnologija.

Diplomiranim studentima Elektronski fakultet pruža dobre mogućnosti za nastavak školovanja na master studijama na Studijskom programu Računarstvo i informatika koji ima četiri modula:

- Softversko inženjerstvo,
- Bezbednost računarskih sistema,
- Informacioni sistemi i tehnologije i
- Inženjerstvo podataka.

Plate na ovim pozicijama idu i do 5.000 evra, u zavisnosti od firme i iskustva. I za elektroenergetikom vlada malo veće interesovanje nego za drugim smerovima.

Svršeni diplomci projektuju, održavaju i ispituju električne instalacije svih nivoa složenosti (instalacije u zgradama i industrijskim pogonima, distributivnih transformatorskih stanica, nadzemnih i kablovskih mreža, distribuiranih izvora energije).

Inženjeri elektroenergetike imaju široke mogućnosti izbora polja svog rada, te se tako zapošljavaju u projektantskim kompanijama, javnim preduzećima, započinju sopstveni biznis, rade u elektroprivredi i drugim firmama.

Interesantan je i smer Upravljanje sistemima, na kom se budući inženjeri osposobljavaju za projektovanje, realizaciju i primenu sistema za upravljanje korišćenjem savremenih računara, mikrokontrolera i digitalnih procesora signala.

Tokom školovanja, studenti stiču znanja iz računarske tehnike i informatike, elektronike, sistema automatskog upravljanja, robotike, merenja, energetike i telekomunikacija.

Omogućeno je praktično obrazovanje i usavršavanje u oblastima primene mikroprocesora i mikrokontrolera, programabilnih logičkih kontrolera, robota i manipulatora, sistema s veštačkom inteligencijom, uređaja za merenje i akviziciju podataka, specijalizovanih računarskih sistema za ugradnju, kao i velikih računarskih sistema u upravljanju složenim procesima.

Ovaj modul omogućava diplomiranim inženjerima zapošljavanje u svim granama industrije, energetike, rudarstva, građevinarstva, kao i u komunalnoj privredi i uslužnim delatnostima.

Plate i do 5.000 evra

Ako podsetimo na plate IT stručnjaka, ostaje nepoznanica zašto je ovogodišnje interesovanje srednjoškolaca slabo jer radnik koji se bavi IT podrškom u našoj zemlji u proseku zarađuje više od 1.500 evra. Prosečna plata hardverskog inženjera je oko 2.000 evra, a administrator baza podataka može da zaradi u proseku 1.500.

Softverske arhitekte, pak, zarađuju najbolje, a njihova prosečna plata je oko 2.500 evra, ali može da ide i do 5.000. Inače, na poziciju softverskog arhitekte ne mogu da računaju oni koji tek završe fakultet. Naime, za rad na toj poziciji potrebne su godine iskustva.