Počela je škola, a ovo pitanje sada muči roditelje: Koliko dete zapravo sme da izostane sa nastave

Nova školska godina tek je počela, đačke torbe ponovo su u hodnicima, a roditeljima se zajedno sa rasporedom časova vraćaju i ona praktična pitanja koja se ponavljaju iz godine u godinu.

Jedno od njih obično postane posebno važno čim stignu prve prehlade i virusi: koliko dete sme da izostane iz škole?

Neko će reći pet dana, neko određeni broj časova, a među roditeljima se često može čuti i da postoji granica posle koje učenik automatski „ima problem“.

Propisi, međutim, ne funkcionišu baš tako.

Ne postoji jedan univerzalni broj opravdanih dana koji svaki učenik u Srbiji može da potroši tokom školske godine. Potrebno je razlikovati opravdano odsustvo, neopravdane izostanke i situaciju u kojoj je dete zbog dugog odsustvovanja propustilo toliko nastave da ne može regularno da bude ocenjeno.

Roditelj ima rok da opravda odsustvo

Prva važna stvar jeste da roditelj ne bi trebalo da čeka nedeljama da školi dostavi opravdanje.

Za srednjoškolce je zakonom propisano da roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik, treba da dostavi lekarsko opravdanje ili drugi relevantni dokument o opravdanosti izostanka u roku od osam dana od dana izostanka učenika.

Razlog odsustva, način na koji se ono pravda i interna procedura škole zato su mnogo važniji od popularnog pitanja „koliko dana godišnje dete sme da ne ide“.

Ako je učenik, na primer, duže bolestan i njegovo odsustvo je uredno opravdano, veliki broj propuštenih časova ne pretvara se samim tim u neopravdane izostanke.

Ali to ne znači ni da opravdano odsustvo može neograničeno da traje bez posledica po način na koji učenik završava razred.

Šta ako dete zbog bolesti propusti veliki deo nastave?

Tu dolazimo do druge važne granice.

U osnovnoj školi učenik može da ostane neocenjen iz određenog predmeta ukoliko nije pohađao više od trećine ukupnog godišnjeg broja časova tog predmeta i ako se ocenjivanjem utvrdi da nije dostigao obrazovne standarde na osnovnom nivou. U takvoj situaciji predviđen je razredni ispit.

Dakle, ne gleda se samo koliko je dete ukupno dana bilo van škole.

Može se dogoditi da učenik zbog specifičnog rasporeda ili dužeg odsustva propusti veliki broj časova baš jednog predmeta. Zato je kod dugotrajnijih odsustava važno pratiti situaciju zajedno sa razrednim starešinom i predmetnim nastavnicima.

Ministarstvo prosvete je pravilnicima o ocenjivanju dodatno uredilo i način ocenjivanja učenika koji su duže opravdano odsutni sa nastave.

Drugim rečima, opravdano ne znači isto što i bez ikakvih školskih posledica. Ako dete zbog bolesti dugo ne dolazi, škola mora da pronađe način da utvrdi njegovo znanje i da postupi u skladu sa pravilima ocenjivanja.

A šta se događa sa neopravdanim časovima?

Tu je situacija znatno drugačija.

Izostanci su jedan od elemenata koji se uzimaju u obzir prilikom ocenjivanja vladanja. Ministarstvo prosvete navodi da odeljenjsko veće pri zaključivanju ocene iz vladanja, između ostalog, razmatra izvršavanje školskih obaveza, izostanke i eventualno izrečene vaspitne i vaspitno-disciplinske mere.

Zato nekoliko opravdanih dana zbog gripa i niz neopravdanih časova nikako ne treba posmatrati na isti način.

Važno je i da roditelji tokom ove školske godine obrate pažnju na eventualne izmene propisa. U avgustu 2026. objavljen je Nacrt izmena Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, u kojem se, između ostalog, predlaže pojačan vaspitni rad već kada učenik neopravdano izostane sa pet časova. To je, međutim, u trenutku objavljivanja bio nacrt, a ne pravilo koje treba predstavljati kao već važeću novu granicu.

Može li roditelj jednostavno da opravda nekoliko dana zbog putovanja?

Upravo na ovom mestu nastaje najviše nedoumica.

Roditelji ponekad planiraju porodično putovanje nekoliko dana pre raspusta ili njegov završetak produže za dan ili dva, računajući da će odsustvo naknadno jednostavno opravdati.

Međutim, roditeljsko opravdanje nije isto što i automatsko pravo deteta da proizvoljno ne dolazi na nastavu.

Škole svojim opštim aktima detaljnije uređuju određene procedure, zbog čega roditelji treba da provere pravila konkretne škole, naročito kada odsustvo nije posledica bolesti ili neke nepredviđene okolnosti.

Najsigurnije je da se planirano višednevno odsustvo unapred prijavi razrednom starešini i da roditelj proveri koja procedura važi u toj školi, umesto da pretpostavi da će nekoliko dana automatski moći da opravda nakon povratka.

Dakle, koliko dete sme da izostane?

Odgovor koji mnogi roditelji očekuju – deset, dvadeset ili trideset dana – zapravo ne postoji kao jedinstvena godišnja „kvota“.

Dete može opravdano da odsustvuje zbog bolesti ili drugih opravdanih razloga, ali odsustvo mora biti regulisano na način koji propisuju zakon i škola. Ako ono postane veoma dugo, otvara se pitanje ocenjivanja i nadoknađivanja propuštenog gradiva.

S druge strane, neopravdani izostanci imaju sasvim drugačiju težinu i mogu uticati na vladanje i dovesti do vaspitnih, odnosno vaspitno-disciplinskih postupaka.

Zato je možda najvažnija stvar koju roditelji treba da znaju na početku nove školske godine upravo ona koja se često previdi: školski propisi ne daju učeniku određeni broj „slobodnih dana“ koje može jednostavno da potroši.

Kada je dete bolesno ili postoji drugi opravdan razlog, odsustvo se reguliše. Kada se izostaje bez opravdanog razloga, primenjuju se druga pravila. A kada odsustvo postane toliko dugo da nastavnik nema dovoljno osnova da učenika oceni, problem više nije samo opravdanje časova, već i način na koji će učenik završiti predmet i razred.