Detaljna analiza: Šta konkretno znači za građane rast BDP-a Srbije?

Filip Krvavac iz Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku Narodne banke Srbije, objašnjava da kada BDP u nekoj godini ili tromesečju poraste, to znači da je ekonomija proizvela više dobara i usluga nego u prethodnom periodu. Drugim rečima, rast BDP-a ukazuje na rast ekonomske aktivnosti.

Kakav značaj rast BDP-a ima za državu, privredu i građane?

- Rast BDP-a je veoma važan kako za državu tako i za privredu i građane. Rast BDP-a znači veću tržišno verifikovanu proizvodnju dobara i usluga, što posledično znači i veću naplatu poreza koji se slivaju u državni budžet. To stvara veći fiskalni prostor za javnu potrošnju, odnosno rast plata i penzija, a time i veću kupovnu moć građana, kao i veće investicije u oblasti infrastrukture, zdravstva, prosvete i socijalne zaštite - naveo je Krvavac za novo izdanje rubrike NBS "Korisno je da znate".

Veći BDP znači da privreda raste, otvaraju se fabrike, raste zaposlenost, a pada nezaposlenost, dok su kompanije u mogućnosti da isplaćuju veće zarade svojim zaposlenima.

Prema njegovim rečima, rast BDP-a u krajnjoj liniji znači veći životni standard svih građana.

- Kao jedna od mera životnog standarda građana, često se koristi BDP po glavi stanovnika, koji predstavlja odnos ukupnog nominalnog BDP-a i broja stanovnika zemlje. Međutim, pri poređenju ovog pokazatelja između različitih zemalja, potrebno je prikazati stvarnu vrednost novca, jer ista količina novca nema istu vrednost svuda, s obzirom na to da su cene dobara i usluga u siromašnijim zemljama najčešće niže nego u bogatijim zemljama - naveo je Krvavac.

Kao pokazatelj koji uvažava ove razlike koristi se BDP po glavi stanovnika korigovan za paritet kupovne moći.

Krvavac je ukazao i na to da se mnogi ekonomski pokazatelji iskazuju kao udeo u nominalnom BDP-u, poput fiskalnog deficita, javnog i spoljnog duga, deficita tekućeg računa platnog bilansa i drugih pokazatelja, te da je stoga važno da BDP raste brže od varijabli u odnosu na koje se iskazuje.

Kao primer je naveo da, kao što sama informacija da neka osoba ima kredit od, na primer, 100.000 evra ne govori mnogo sve dok se ne uzme u obzir visina njenih prihoda, isto važi i kada se posmatraju države.

- Zato je neophodno nivo zaduženja zemlje dovesti u odnos s njenom "zarađivačkom" sposobnošću, odnosno sposobnošću da stvara dodatu vrednost, pri čemu je BDP opšteprihvaćena mera te sposobnosti. To je mera koja pokazuje da li smo na osnovu onoga što stvorimo u mogućnosti da servisiramo svoje obaveze, a da pri tome ne dođemo u situaciju da ih u budućnosti ne možemo izmirivati - naveo je.

Kada se javni dug uporedi s BDP-om, vidi se da se javni dug Srbije u apsolutnom iznosu već godinama povećava sporije od BDP-a i da je udeo javnog duga u BDP-u na opadajućoj putanji i znatno ispod kriterijuma iz Mastrihta, koji iznosi 60 odsto.

- Poređenja radi, na kraju 2013. godine dug sektora države iznosio je 68,4 odsto BDP-a, dok je na kraju prošle godine iznosio 44,7 odsto BDP-a - naveo je.

Krvavac je ukazao i na to da je važno napraviti razliku između nominalnog i realnog BDP-a.

- Nominalni BDP meri vrednost proizvedenih dobara i usluga po tekućim tržišnim cenama, dok realni BDP isključuje efekat rasta cena, odnosno inflacije. Drugim rečima, nominalni rast BDP-a može značiti i da je fizički obim proizvodnje dobara i usluga nepromenjen ili čak smanjen, dok su njihove cene porasle. S druge strane, realni rast BDP-a nastoji da isključi cenovnu komponentu rasta i označava samo rast obima proizvodnje, odnosno količinu proizvedenih dobara i pruženih usluga - objasnio je on.

Naslovna fotografija: Pixabay