Evo kroz šta prolaze pojedine mame: Čim je saopštila poslodavcu da je trudna smanjio joj je platu i rekao da je bezobrazna!

Trenutno, mesec dana nakon porođaja, Branislava i dalje nema mira pokušavajući da ostvari svoja zakonom zagarantovana prava.

- Bila sam zaposlena skoro godinu dana kada sam, 25. decembra 2025, saznala da nam je kompanija u statusu mirovanja, a da moj status treba da bude kao da sam na neplaćenom odsustvu. Odmah sam obavestila poslodavca da sam trudna, u drugom mesecu trudnoće. U tom momentu nije bilo problema, u razgovoru smo konstatovali da je sve u redu, da je vrlo rani stadijum trudnoće, jer nisam ni pominjala da odmah otvaram trudničko bolovanje, i da ćemo smisliti neko rešenje. Ali, vrlo brzo se situacija potpuno promenila. Odjednom je direktorka počela sa konstantnim pitanjima i porukama da li je nešto gotovo, da li sam uradila "ovo" ili "ono". Rečeno mi je da nisam dovoljno radila i tražen mi je izveštaj o radu, i to 31. decembra! Znači, svega nekoliko dana nakon što sam saopštila da sam trudna - priča nam Branislava.

Kako dalje navodi, dostavila je traženu dokumentaciju, nakon čega joj je saopšteno da nije dovoljno radila za taj mesec.

- Poslala sam sve što mi je traženo, a tražen mi je čak i spisak poslatih mejlova, iako to nije merodavno za procenu mog rada. Nakon toga mi je odgovorila: "U kojoj zemlji čuda za ovo neko dobija platu?". Bila sam potpuno šokirana! Tako je bez ikakvog disciplinskog postupka zaključeno da nisam dovoljno radila i plata mi je smanjena za 50 odsto. To je naravno uticalo i na moja primanja tokom trudničkog odsustva, imajući u vidu da se uzima prosek plata u poslednjih 12 meseci - kaže Branislava i dodaje:

- Direktorka mi je 5. januara 2026. porukom na WhatsApp tražila očitanu ličnu kartu za knjigovođu, a na moje pitanje zašto joj je potrebna, odgovorila je: "Iz razloga što ti je radni odnos u stanju mirovanja. Hoćeš da pošalješ ličnu kartu da žena završi posao?" Odmah mi je bilo sumnjivo i plašila sam se da mi, bez mog znanja, ne promeni Ugovor o radu. Zato sam mejlom obavestila direktorku da započinje moje bolovanje i da su razlozi navedeni u priloženoj medicinskoj dokumentaciji. Takođe sam istakla da ne dajem nikakvu saglasnost za bilo kakve izmene mog radnog statusa, Ugovora o radu, osiguranja ili drugih administrativnih radnji koje se odnose na radni odnos bez prethodnog pisanog uvida i saglasnosti. Na to sam dobila poruku od nje, opet na WhatsApp: "Sram te bilo" - priča Branislava.

Potom, navodi, 8. januara joj direktorka nakon svog ličnog zaključka u odnosu na "radnu listu" traži da se izjasni za "neradne" dane u decembru i zastrašuje je da će se to voditi kao neopravdano odsustvo i povreda Ugovora o radu. Branislava je predložila i da se za dane koje kako poslodavac tvrdi "nije radila", jer joj je bio težak početak trudnoće, vode kao korišćenje godišnjeg odmora kojeg je imala dovoljno, ali je to odbila. Tek nakon sto ju je kontaktirao advokat i obavestio o postupku koji je pokrenut, uplatila je deo plate.

No, problemi se, prema njenim rečima, nastavljaju i nakon porođaja, od kojeg je prošlo mesec dana.

Kako objašnjava, problemi sa prijavljivanjem RFZO-u su nastali zbog prelaska na novi sistem dostavljanja doznaka, jer je od januara 2026. uveden novi sistem gde poslodavac sam preuzima doznake sa eUprave/eZdravlje za svog zaposlenog. Međutim, kaže, njen poslodavac je iskoristio mogućnost da kao mali preduzetnik ima pravo prilagođavanja na novi sistem i da on tek od 2027. godine ima obavezu da ih tako preuzima.

- Onda smo doznake redovno slali preporučenom postom, ali poslednje doznake koje su bitne zbog prelaska na porodiljsko nam se vraćaju tri puta - ističe Branislava.

Dodatni problem, kaže, predstavlja i to što joj je poslodavac u međuvremenu isključio poslovni mejl.

- Isključili su mi poslovni mejl, tako da više nemam pristup, iako sam i dalje u radnom odnosu. Sve to mi dodatno otežava komunikaciju sa poslodavcem i ostvarivanje prava koja mi pripadaju - kaže Branislava.

Tako se, umesto da prve dane nakon porođaja provodi u miru sa bebom, Branislava i dalje bavi administrativnim problemima i pokušava da ostvari prava koja joj, kako tvrdi, pripadaju po osnovu radnog odnosa i materinstva.

Povodom ovog slučaja kontaktirali smo i direktorku kompanije "InJournal" Ivanu Nikolić, objasnili razlog zašto zovemo, te, na njen zahtev, pitanja poslali mejlom. Iako nam je rečeno da ćemo odgovore dobiti narednog dana, u utorak 18. avgusta, odgovore do objavljivanja ovog teksta nismo dobili.

Radica Bulajić, savetnica u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, za Direktno.rs ističe da Zakon o radu predviđa posebnu zaštitu žena tokom trudnoće, bez obzira na to da li su zaposlene na određeno ili neodređeno vreme.

- Zakon o radu predviđa zaštitu žena u trudnoći, i potpuno je svejedno da li je žena zaposlena na određeno ili neodređeno vreme. U konkretnom slučaju, zaposlena je imala ugovor na neodređeno, ali čak i da je bila zaposlena na određeno vreme, imala bi punu zaštitu u stanju trudnoće - nedvosmislena je Bulajić.

Kako ukazuje, korišćenje trudničkog i porodiljskog odsustva predstavlja zakonsko pravo zaposlene i ne bi smelo da bude razlog za bilo kakav lošiji odnos poslodavca prema njoj.

- Ukoliko je ženi potrebno odsustvo zbog trudnoće ili porođaja, to je potpuno normalna i zakonom predviđena situacija. Ne može se zbog toga imati bilo kakav loš odnos prema zaposlenoj. U ovom slučaju, poslodavac se, prema onome što je navedeno, ponašao potpuno nefer i nekorektno - napominje Bulajić.

Ona ističe da samo traženje izveštaja o radu nije sporno, ali da je problematično drastično smanjenje zarade.

- Traženje izveštaja o radu samo po sebi nije ništa sporno i poslodavac ima pravo da prati rad zaposlenog. Međutim, problem je što je, prema navodima zaposlene, došlo do smanjenja zarade za 50 odsto. Čak i da je sproveden disciplinski postupak, ne može se tek tako izvršiti tako veliko smanjenje zarade, odnosno takva mera mora imati svoje zakonsko uporište - ukazuje Bulajić.

Ona smatra da čitav slučaj zahteva posebnu pažnju, imajući u vidu okolnosti i činjenicu da je reč o trudnici, odnosno ženi koja je nakon toga postala porodilja.

- Smatram da u postupanju tog poslodavca prema zaposlenoj postoji veliki problem i da je čitav tok postupanja potpuno nekorektan prema ženi koja je bila trudna, a potom se porodila. Ona ima pravo na zakonsku zaštitu i dobro je što se obratila Inspekciji rada i advokatu kako bi zaštitila svoja prava - zaključila je Bulajić.

Naime, zakon je vrlo jasan - prema Zakonu o radu poslodavac ne može da otpusti trudnicu. Prema Članu 187, zakon štiti zaposlenu ženu od bilo kakvog otkazivanja ugovora o radu, pa čak i u slučaju tehnološkog viška ili prestanka potrebe za radom. U slučaju da poslodavac nije znao za trudnoću u trenutku donošenja rešenja o otkazu, otkaz postaje ništavan čim mu zaposlena dostavi potvrdu lekara o trudnoći.

I trudnice zaposlene na određeno takođe su u potpunosti zaštićene od otkaza - ako je zaposlena radila po ugovoru na određeno vreme, radni odnos se automatski produžava do isteka korišćenja prava na porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta.

U slučaju da poslodavac ne postupi po ovim odredbama zakona, potrebno je pre svega odmah obavestiti poslodavca i dostaviti mu zvaničnu potvrdu lekara o trudnoći. Potom treba podneti prijavu Inspektoratu za rad zbog kršenja radnih prava.

Na kraju, treba pokrenuti tužbu pred nadležnim sudom za poništaj rešenja o otkazu a rok za tužbu je 60 dana od dana dostavljanja rešenja o otkazu.

Naslovna fotografija: AI